Evropska komisija najavila je da će pažljivo nadgledati sve sporazume o uspostavljanju centara za povratak migranata u zemljama van Evropske unije, uz tvrdnju da će prava odbijenih tražilaca azila biti zaštićena. (Caliber.az)
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je 12. juna da će takve aranžmane razmatrati i Međunarodna organizacija za migracije, kao i agencija UN za izbeglice, kako bi se proverilo da li su u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
„Standardi ljudskih prava i međunarodno pravo nisu predmet pregovora”, rekao je Bruner na konferenciji za novinare tokom sastanka ministara za migracije EU, održanog povodom primene novog migracionog i azilnog pakta Unije.
Predlog o centrima za povratak jedan je od najspornijih delova migracionih reformi EU. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da bi takvi objekti mogli da se pretvore u dugoročne centre za zadržavanje, u kojima bi odbijeni azilanti ostali zaglavljeni u pravnoj neizvesnosti.
Grčka je 12. juna potvrdila da je jedna od pet država EU koje, zajedno sa Nemačkom, Austrijom, Danskom i Holandijom, pregovaraju sa afričkim zemljama o uspostavljanju takvih centara na njihovoj teritoriji.
Prema grčkom Ministarstvu za migracije, ovih pet vlada želi da do kraja godine završi dogovore sa zemljama domaćinima, čija imena nisu objavljena, kako bi centri počeli da rade 2027. godine. (Caliber.az)
Bruner nije želeo da otkrije koje su zemlje uključene u pregovore, navodeći da je odgovornost na državama članicama koje vode razgovore.
On je naglasio da je Evropska unija stvorila pravila i osnovu za ovakve aranžmane, ali da je na državama članicama da same pregovaraju o sporazumima ukoliko to žele.
Bruner je istovremeno ocenio da migracione reforme EU već daju rezultate. Kao primer naveo je pad neregularnih dolazaka zapadnobalkanskom rutom za 90 odsto u poslednje tri godine, kao i pad prelazaka iz Turske ka grčkim ostrvima u Egejskom moru za 67 odsto u prva četiri meseca ove godine.
