Припадници мањинских заједница у Белфасту живе у страху након таласа антимигрантског насиља, током којег су маскиране групе палиле куће, аутомобиле и објекте повезане са етничким мањинама.
Нереди су избили после напада ножем за који је оптужен мушкарац из Судана. Тај случај брзо је искоришћен као повод за ширење беса према мигрантима и мањинским заједницама, иако локални становници упозоравају да се одговорност појединца не сме пребацивати на читаве породице и заједнице.
У појединим деловима Белфаста људи сада држе завесе затворене, избегавају излазак из куће и страхују да би могли бити нападнути само због порекла, боје коже или вере.
Породице које годинама живе у Северној Ирској сведоче да се осећају као мете. Неки су остали без домова, неки без послова, а многи без осећаја безбедности у средини у којој су покушавали да изграде нормалан живот.
Посебно су погођени Суданци и друге афричке и азијске заједнице, али страх се проширио и на шири круг миграната и мањина.
Током нереда паљена су возила, нападане су куће и радње, а полиција је морала да појача присуство на улицама. Више особа је ухапшено, док су локалне власти и организације за заштиту људских права осудиле насиље као расистичко.
Према наводима становника, највећи страх изазвало је то што су напади деловали организовано и усмерено. Људи нису имали утисак да је реч само о спонтаном протесту, већ о покушају застрашивања читавих заједница.
У Белфасту су потом одржани скупови против расизма, на којима су хиљаде људи поручиле да насиље, паљење и напад на мањине не представљају њихов град.
Организатори скупова истакли су да је потребно јасно раздвојити кривични поступак против појединца од колективног кажњавања људи који са тим случајем немају никакве везе.
Ипак, штета је већ направљена. Мањинске заједнице сада траже не само полицијску заштиту, већ и јасну политичку поруку да неће бити препуштене саме себи.
Овај талас насиља открио је дубље проблеме у Северној Ирској: раст неповерења, сиромаштво, политичку напетост, утицај друштвених мрежа и све агресивније ширење антимигрантске реторике.
Белфаст, град који је већ деценијама носио терет верских и политичких подела, сада се суочава са новом линијом раскола — страхом од странаца и мањина.
Главна порука ових догађаја је да један злочин не сме постати изговор за лов на људе који са њим немају никакве везе.
Ако држава не заштити оне који су сада на мети, насиље ће послати опасан сигнал: да маскиране групе могу да одлучују ко има право да живи мирно у Белфасту, а ко мора да се крије иза затворених завеса.
