Uprkos stalnim raketnim pretnjama i ograničenom vazdušnom prostoru, Ujedinjeni Arapski Emirati su uspeli da održe letačke operacije na svojim glavnim aerodromima, čak i nakon direktnih napada tokom ranih faza sukoba sa Iranom. Aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju su pogođeni kada su iranski napadi počeli 28. februara, a od tada su se suočili sa ponovljenim napadima, jer je više od 2.000 raketa i dronova lansirano prema zemlji. Vlasti Emirata kažu da je otprilike 93 odsto tih pretnji presretnuto.
Dok su aerodromi u susednim zemljama poput Katara, Bahreina i Kuvajta doživeli zatvaranja ili veće poremećaje u saobraćaju, UAE su uglavnom održali funkcionalnost svoje vazduhoplovne mreže, prema članku iz časopisa The National.
Avio-kompanije koje lete iz Abu Dabija i Dubaija oslanjale su se na posebno odobrene „koridore“ letova koje su odredile vazduhoplovne vlasti, dozvoljavajući avionima da polete tokom prozora sa nižim rizikom. Podaci službi za praćenje letova pokazuju da letovi ka zapadu obično skreću ka jugu odmah nakon poletanja kako bi izbegli iranski vazdušni prostor pre nego što nastave let iznad Saudijske Arabije.
Vazdušni prostor iznad Omana je bio suočen sa manjim brojem pretnji, a aerodrom u Maskatu je ostao u funkciji tokom većeg dela sukoba. Avioni koji se približavaju UAE ponekad se zadržavaju u određenim obrascima iznad teritorije Omana kada se poveća rizik od raketnih udara.
„Zatvorili smo vazdušni prostor, otvorili smo ga jer se nivo pretnje promenio“, rekao je Pol Grifits, izvršni direktor Aerodroma u Dubaiju. „Uspeli smo da zadržimo avione u vazduhu i očigledno da ih usmerimo kroz koridore koje je pravilno odredila GCAA [Glavna uprava civilnog vazduhoplovstva UAE] i da zadržimo avione na spoljnim aerodromima [aerodromi koji nisu centri] kako bi se mogli bezbedno preusmeriti ukoliko postoji pretnja.“
Između 1. i 12. marta, više od 1,4 miliona putnika prošlo je kroz aerodrome u UAE, iako su ukupne operacije funkcionisale sa oko 44,6 procenata normalnog kapaciteta, prema zvaničnim podacima koje se navodi u članku.
Podaci o letovima pokazuju da su u jednom trenutku kompanije Emirates i Air Arabia radile sa preko 60 procenata svog uobičajenog kapaciteta, dok su flydubai i Etihad Airways radile sa približno 35, odnosno 30 procenata. Međutim, aktivnost je od tada opala nakon ponovnog zatvaranja vazdušnog prostora usred dodatnih raketnih napada.
Kako ističe emiraćanski list, ovi rezultati su u oštroj suprotnosti sa drugim avio-kompanijama iz Zaliva. Katar ervejz je radio sa otprilike 10 procenata kapaciteta, dok je bahreinski Galf er obustavio letove iz svoje matične baze zbog zatvaranja vazdušnog prostora, umesto toga obavljajući ograničene usluge iz Saudijske Arabije. Kuvajtski vazdušni prostor takođe ostaje zatvoren, iako su letovi do i iz Muskata nastavljeni.
Grifits je naveo da problemi sa osiguranjem ograničavaju neke međunarodne avio-kompanije da lete za UAE. „Ako bi strane vlade osiguravale – što bi za njih sigurno trebalo da bude relativno lako – operacije svojih avio-kompanija za UAE, onda ćemo očigledno učiniti sve što možemo da to olakšamo“, rekao je.
„To je stav mnogih avio-kompanija koje dolaze, da dobijaju tu podršku od vlada kako bi osigurale svoje polise osiguranja.“
Stručnjaci iz industrije naglašavaju da bezbednost ostaje glavni prioritet. „Govorimo o avio-kompanijama sa neverovatno iskusnim menadžmentom koji je prošao kroz mnoge krize i bezbednosne izazove“, rekao je analitičar avijacije Džon Striklend. „Uz osnovni uslov da se bezbednost i sigurnost mogu osigurati, oni će preduzeti ono što je potrebno da repatriraju ogroman broj ljudi koji su zaglavljeni.“
Bezbednosni koridori
Podaci o praćenju letova pokazuju da avioni iz zemalja Persijskog zaliva izbegavaju severne rute nakon poletanja, umesto da se približavaju i odlaze preko južnih puteva. Avio-kompanije izbegavaju iranski i irački vazdušni prostor, koristeći pažljivo upravljane koridore, iako te rute imaju ograničen kapacitet.
„Ne postoji formalni sistem avijacije koji se zove ‘bezbednosni koridori’“, objasnio je Konor Hanter, direktor operacija u kompaniji Securewest International. „U praksi, ono što ljudi opisuju su standardne rute vazdušnog saobraćaja koje se koriste, kojima se daje prioritet ili se prilagođavaju kao odgovor na bezbednosno okruženje.“
Dodao je da ove rute funkcionišu u okviru uspostavljenih sistema „regiona informisanja o letu“ koji organizuju vazdušni prostor i pružaju kritične podatke pilotima.
„Svrha je jednostavna: držati avione unutar predvidljivih, strogo kontrolisanih putanja i dalje od osetljivijih ili područja većeg rizika gde god je to moguće“, rekao je.
„Ove rute fizički ne patroliraju borbeni avioni. One su zaštićene nadzorom, kontrolom vazdušnog saobraćaja, disciplinom u određivanju ruta i bliskom civilno-vojnom koordinacijom. U ovom kontekstu, predvidljivost i vidljivost su prave mere bezbednosti.“
Uprkos rizicima, finansijski pritisci takođe igraju ulogu u održavanju letova. „Ako avioni stoje na zemlji, posada sedi kod kuće, morate da plaćate za planirano održavanje, i dalje morate da plaćate za osoblje, ako otkazujete karte, morate to da vratite – komercijalni imperativ [da se nastavi letenje] je zaista očigledan“, rekao je Gaj Graton, profesor na Univerzitetu Krenfild.
Stručnjaci navedeni u izveštaju očekuju da će sukob ostati problematičan nedeljama, potencijalno se produžavajući i do tri meseca čak i ako se najintenzivnije borbe ranije smire.
