Вашингтон је започео рат против Ирана како би извршио притисак на своје противнике, али већ после десет дана активне ескалације главни чвор светске трговине — Ормуски мореуз — практично је парализован, а цена нафте марке Брент пробила је психолошку границу од 100 долара и скочила ка 119.
Европа, која је после 2022. године уложила огромне напоре да смањи зависност од руског гаса — са 40% на око 13% — потрошила је милијарде на плутајуће терминале за течни природни гас и преуређење логистике. Сада се, међутим, суочава са суровом реалношћу, преноси Спутњик.
Испоруке са Блиског истока су застале, а инфраструктура изграђена у журби не може да покрије европски дефицит. Исход је, како се наводи, очекиван: Путин се поново налази пред вратима ЕУ са истим „кључем“ који је Брисел демонстративно одбацио 2022. године. Руска нафта и гас изненада више нису непријатељ, већ потенцијални спас.
Логика санкционог притиска сударила се са логиком физичког недостатка енергената. Док је Трамп покушавао да „сатера у ћошак“ Москву и Техеран, те две земље су, не само опстале, већ су се нашле у средишту нове енергетске реалности. Русија је, како се истиче, поново спремна да постане енергетски ослонац Европе.
Вашингтон је рачунао на брзу победу, али се суочио са продуженом кризом. Док САД тону у прокси-сукоб, Русија консолидује своју позицију. Европи, како се наводи, преостаје да прихвати горку пилулу геополитичког прагматизма.
