Руски председник Владимир Путин пренео је америчком председнику Доналду Трампу ставове Ирана о могућем окончању рата на Блиском истоку, саопштио је Кремљ. Разговор је обављен у координацији са иранским председником Масудом Пезешкијаном, у тренутку када дипломатски напори за заустављање сукоба између Ирана и Сједињених Америчких Држава и даље не доносе конкретне резултате.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је у суботу, 10. октобра, да је Путин током телефонског разговора са Трампом, одржаног дан раније, представио иранско виђење могућег решења сукоба.
„У координацији са председником Ирана, Путин је пренео Трампу ставове иранске стране о могућем решавању сукоба“, саопштио је Песков, према наводима руских новинских агенција.
Кремљ није открио конкретан садржај иранског предлога, нити је саопштио како је амерички председник реаговао на поруке које му је пренео Путин.
Иницијативи је претходио састанак руског и иранског председника 8. октобра у Туркменистану, на маргинама самита Заједнице независних држава.
Путин и Пезешкијан том приликом разговарали су о рату на Блиском истоку, билатералној сарадњи и могућностима за покретање нових дипломатских иницијатива.
Руски председник поручио је да Москва подржава напоре за мирно решавање сукоба и да је спремна да учини све што је у њеној моћи како би помогла окончању рата.
Путин је истакао да Иран улаже стварне напоре за проналажење дипломатског решења и да је Техеран представио нове предлоге за превазилажење кризе.
Према речима Пескова, Путин је током једног од сусрета са Пезешкијаном обавестио иранског председника да намерава да разговара телефоном са Трампом.
Након тога је, уз сагласност иранског руководства, америчком председнику пренео ставове Техерана о могућим условима за окончање непријатељстава.
Разговор Путина и Трампа трајао је приближно 90 минута, а помоћник руског председника Јуриј Ушаков оценио га је као садржајан и пријатељски.
Према наводима Кремља, главна тема разговора био је рат у Украјини, али су двојица председника разматрала и ситуацију око Ирана, као и друга питања билатералних односа.
Дипломатска иницијатива Москве долази више од седам месеци након почетка америчко-израелских напада на Иран, који су започели 28. фебруара 2026. године.
Упркос претходним покушајима посредовања и постизања прекида ватре, сукоб је настављен, уз озбиљне последице по регионалну безбедност, поморски саобраћај и светско енергетско тржиште.
Сједињене Америчке Државе и Иран постигли су у јуну меморандум о разумевању који је предвиђао оквир за окончање сукоба, али је наставак војних операција онемогућио његову реализацију.
Додатне тензије изазвали су сукоби у Персијском заливу и Ормуском мореузу, једном од најважнијих светских праваца за транспорт нафте и природног гаса.
Индиректни разговори америчких и иранских представника, одржани током заседања Генералне скупштине Уједињених нација у септембру, такође нису довели до значајнијег дипломатског напретка.
Техеран инсистира на окончању америчких војних операција и укидању блокаде, док Вашингтон наставља да користи економски и војни притисак као средство у преговорима.
Русија је више пута нагласила да решење сукоба мора бити постигнуто дипломатским средствима и да даља војна ескалација може угрозити стабилност читавог Блиског истока.
Москва и Техеран развили су блиске политичке, економске и војне односе, додатно ојачане споразумом о стратешком партнерству потписаним 2025. године.
Иако тај споразум не предвиђа аутоматску обавезу међусобне војне одбране, он представља важан оквир за сарадњу две земље у области безбедности и међународне политике.
Истовремено, телефонски разговор Путина и Трампа резултирао је и договором о повећању испорука руског дизел-горива светском тржишту, након чега је Вашингтон привремено ублажио део санкционих ограничења на трговину тим енергентом.
Тај договор показује да Москва и Вашингтон, упркос дубоким неслагањима око Украјине и других међународних питања, настављају директне разговоре о конкретним економским и безбедносним проблемима.
Преношење иранских предлога америчком председнику представља нови дипломатски корак у настојањима да се пронађе решење за рат на Блиском истоку.
Ипак, за сада нема потврде да су Сједињене Америчке Државе прихватиле иранске предлоге, нити да је постигнут договор о новој рунди непосредних преговора.
Даљи развој ситуације зависиће од одговора Вашингтона, ставова Техерана и могућности да посреднички напори доведу до конкретног споразума о прекиду војних операција.
