Немачке савезне и покрајинске безбедносне структуре разматрају могућност да Саксонији-Анхалт ограниче приступ осетљивим полицијским и обавештајним подацима уколико Алтернатива за Немачку (Alternative für Deutschland, AfD) преузме власт у тој покрајини.
О оваквом сценарију разговарало се још на конференцији немачких министара унутрашњих послова у јуну, када је постало јасно да би AfD после покрајинских избора могао да дође у позицију да контролише Министарство унутрашњих послова, а самим тим и покрајинску полицију и службу за заштиту уставног поретка (Verfassungsschutz).
После убедљиве победе AfD-а на изборима у Саксонији-Анхалт, где је странка освојила 43,8 одсто гласова и остала свега три посланичка места испод апсолутне већине, расправа је добила нову хитност.
Доња Саксонија већ преиспитује у којој мери би у случају владе са учешћем AfD-а наставила да дели осетљиве информације са полицијом и обавештајном службом суседне Саксоније-Анхалт.
Министарка унутрашњих послова Доње Саксоније Данијела Беренс навела је као посебно осетљиве податке који се односе на шпијунажу и саботаже за које постоји сумња да иза њих стоји Русија.
Она је оценила да би блиски односи појединих представника AfD-а са Москвом могли да створе безбедносни ризик приликом размене поверљивих информација.
Сличне мере разматра и Тирингија.
Шеф тириншке службе за заштиту уставног поретка Штефан Крамер изјавио је да би, у случају конкретних сумњи да политичко руководство у Саксонији-Анхалт не може да гарантује заштиту поверљивих података, требало применити принцип „само оно што је неопходно знати“.
То би могло да значи различите нивое приступа базама података, ограничавање прослеђивања посебно осетљивих информација и потпуно задржавање појединих обавештајних података.
Министар унутрашњих послова Тирингије Георг Мајер раније је предложио успостављање такозваних „кинеских зидова“ унутар немачког обавештајног система, којима би се могућој влади AfD-а онемогућио приступ најосетљивијим подацима о десном екстремизму, контрашпијунажи и другим поверљивим операцијама.
Посебан проблем представља организација службе за заштиту уставног поретка у Саксонији-Анхалт, која је директно смештена у оквиру покрајинског Министарства унутрашњих послова.
Уколико би AfD добио место министра унутрашњих послова, његов представник постао би политички надређен и полицији и покрајинској обавештајној служби.
То би му потенцијално омогућило увид у информације које Немачка размењује не само између својих покрајина већ и са савезним безбедносним институцијама и страним партнерским службама.
Савезна влада, међутим, за сада није објавила да је донета коначна одлука о искључивању Саксоније-Анхалт из заједничких база података.
После избора, представник немачког Министарства унутрашњих послова поручио је да нова влада у Саксонији-Анхалт још није формирана и да безбедносне институције разговарају о могућим сценаријима, али није желео да открива детаље припрема.
Планови су изазвали и жестоке критике у самој Саксонији-Анхалт.
Шеф покрајинске канцеларије Рајнер Робра из Хришћанско-демократске уније (Christlich Demokratische Union Deutschlands, CDU) оценио је да би искључивање читаве покрајине из безбедносне размене било противно принципима немачког федерализма и обавези сарадње савезних покрајина.
Спор зато више није само питање односа према AfD-у, већ и питање колико далеко немачке институције могу да иду у ограничавању овлашћења демократски изабране покрајинске власти.
Уколико AfD успе да формира владу у Саксонији-Анхалт, Немачка би први пут могла да се нађе у ситуацији да једна од њених покрајина има формално иста уставна овлашћења као остале, али ограничен приступ најосетљивијим информацијама заједничког безбедносног система.
