Немачка аутомобилска индустрија пролази кроз дубоку кризу, док се истовремено отвара могућност да се део њених фабричких капацитета преусмери на производњу за потребе одбрамбене индустрије.
Амерички економиста Мартин Армстронг указује на план према којем би Фолксвагенова фабрика у Оснабрику могла да буде претворена у центар војне производње, уз учешће израелске компаније „Рафаел адванст дифенс системс“.
Фабрика у Оснабрику запошљава око 1.800 људи, а предложени аранжман могао би да сачува приближно 1.400 радних места. Планови, међутим, још нису коначно усвојени.
Армстронг сматра да такав потез представља много више од покушаја спасавања једне фабрике. Према његовој оцени, Немачка постепено претвара део индустријских капацитета који су некада служили цивилној привреди у инфраструктуру војне индустрије.
Фолксваген тренутно у Европи има капацитете за производњу приближно 500.000 возила годишње више него што може да прода. Компанија планира велика смањења броја запослених и производних програма, док се разматра и будућност више фабрика у Немачкој.
Армстронг наводи да је добит Фолксвагена после опорезивања у првој половини 2026. пала за око 30 одсто. У првом кварталу нето добит смањена је за 28 одсто, на 1,56 милијарди евра, док је продаја у Кини пала за око 20 одсто услед све снажније конкуренције домаћих произвођача, попут BYD-а.
Истовремено се погоршавају показатељи немачке индустрије. Производња у енергетски интензивним секторима пала је за 15,2 одсто од фебруара 2022. до марта 2026. године, док је укупна индустријска производња у истом периоду смањена за 9,5 одсто.
Само у јулу ове године немачка индустријска производња пала је за 1,1 одсто у односу на претходни месец и била 1,6 одсто мања него годину дана раније. Производња аутомобила забележила је месечни пад од чак 9,2 одсто.
Немачка привреда претходно је прошла кроз две узастопне године рецесије, 2023. и 2024, док је током 2025. остварен раст од свега 0,2 одсто.
Берлин истовремено планира огромно повећање издвајања за одбрану. Армстронг наводи да је предвиђено око 649 милијарди евра војних расхода током наредних пет година, док би основна издвајања за одбрану требало постепено да достигну око 3,5 одсто БДП-а.
Поред тога, Немачка је формирала инфраструктурни фонд вредан 500 милијарди евра и ублажила ограничења задуживања како би могла да финансира нове инвестиције и војне потребе.
Армстронг сматра да се на тај начин приватна индустријска тражња све више замењује државном потрошњом.
Он указује да ће произведена ракета, са становишта статистике, повећати БДП исто као и произведен аутомобил, али да између њих постоји суштинска економска разлика. Аутомобил годинама служи цивилној привреди, док се оружје производи новцем пореских обвезника да би било потрошено у рату.
Према његовој оцени, Немачка је своју послератну економску снагу изградила на јефтиној енергији, машинској индустрији, хемији, аутомобилима и извозу, али су високе цене енергената, затварање нуклеарних електрана, еколошки прописи и губитак конкурентности ослабили тај модел.
Посебан притисак долази из Кине, чији произвођачи електричних аутомобила нуде возила по ценама којима европске компаније све теже могу да конкуришу.
Армстронг зато сматра да могуће претварање фабрике у Оснабрику није издвојен случај, већ симбол ширег процеса.
„Немачка не обнавља своје економско царство. Она скида машине са својих фабричких линија, задужује будуће генерације и припрема производњу за рат“, закључује Армстронг.
