Европа је у првих осам месеци 2026. године за течни природни гас из руског арктичког пројекта Јамал платила рекордних 7,3 милијарде евра, чиме је већ премашена укупна вредност увоза из целе 2025. године.
Према анализи организације Urgewald, европске луке су од јануара до краја августа примиле 156 пошиљки ЛНГ-а са Јамала, укупне тежине 11,39 милиона тона.
То представља раст од 10,1 одсто у односу на исти период прошле године.
Подаци компаније Kpler показују да је чак 88,9 одсто целокупног светског извоза ЛНГ-а из пројекта Јамал ове године завршило у европским лукама. Прошле године тај удео износио је 78,2 одсто.
Енергетски аналитичар Kplera Шарл Костерус оценио је да купци из Европске уније настоје да максимално повећају увоз пре него што у јануару 2027. године ступи на снагу потпуна забрана увоза руског ЛНГ-а.
Највећи европски увозник руског арктичког гаса је Француска са 4,4 милиона тона, а следе Белгија са три милиона, Шпанија са 2,7 милиона и Холандија са 1,1 милион тона.
На раст увоза утицали су и поремећаји у снабдевању енергентима услед сукоба на Блиском истоку и проблема са транспортом кроз Ормуски мореуз.
Важну улогу у руском извозу имају и европске бродарске компаније. Шкотски Seapeak и грчки Dynagas својим танкерима превезли су чак 72 одсто укупног извоза ЛНГ-а из Јамала.
„Европа тврди да се удаљава од руских енергената, али подаци показују супротно“, поручио је Александер Кирк из организације Urgewald.
Посебан значај европских лука за Русију произлази из географије Арктика. Москва се ослања на специјализоване ледоломне танкере класе Arc7, којима су кратка путовања до европских терминала знатно исплативија од вишенедељних пловидби ка Азији.
Од 1. јануара 2027. године требало би да ступи на снагу забрана увоза руског ЛНГ-а и коришћења поморских услуга Европске уније, што би могло озбиљно да погоди руски арктички извоз гаса.
Истовремено, у Бриселу се припрема 22. пакет санкција Русији, док активисти траже додатно пооштравање мера и забрану сервисирања специјализоване руске флоте за превоз ЛНГ-а.
