Извршни директор компаније OpenAI Сем Алтман одбацио је тврдње да ChatGPT и центри података за вештачку интелигенцију троше огромне количине воде, наводећи да је за око 38.000 упита на ChatGPT-у потребно приближно онолико воде колико за производњу једног бадема у Калифорнији.
Алтман је о томе говорио у подкасту „Sources“, коментаришући све снажније противљење изградњи великих центара података у Сједињеним Америчким Државама због њихове потрошње струје и воде.
Према његовим речима, на интернету се створила погрешна представа да сваки појединачни упит упућен ChatGPT-у захтева огромне количине воде за хлађење рачунарске инфраструктуре.
„Видео сам тврдње да сваки пут када поставите једноставно питање ChatGPT-у, то троши воду као да вам туш ради шест сати и да та вода заувек нестаје“, рекао је Алтман.
Он је такве тврдње назвао широко распрострањеним „мемом“ који, према његовој оцени, не издржава озбиљну проверу.
Алтман је раније навео да просечан упит ChatGPT-у захтева око 0,3 милилитра воде. Овог пута је истакао да производња једног калифорнијског бадема, према процени коју је цитирао, захтева воде колико приближно 38.000 упита корисника ChatGPT-а.
Ипак, Алтман је током разговора признао да нема тачан прорачун пред собом и да наведена цифра може да одступа.
Он је нагласио и да су савремени центри података значајно другачији од старијих постројења која су у великој мери користила испаравање воде за хлађење.
Према Алтмановим речима, велики савремени центар података може директно да троши количину воде упоредиву са пословном зградом, пре свега за уобичајене потребе запослених, док се за хлађење све више примењују друга техничка решења.
Међутим, стручњаци упозоравају да је поређење са бадемом тешко прецизно проверити јер компаније које управљају инфраструктуром за вештачку интелигенцију не објављују довољно детаљне податке о укупној потрошњи воде.
Различите анализе такође користе различите методологије – неке мере само воду која се директно троши у центру података, док друге урачунавају и воду потребну за производњу електричне енергије.
Питање потрошње природних ресурса постаје све важније како се широм САД убрзава изградња огромних центара података за вештачку интелигенцију. У бројним локалним заједницама становници протестују због могућег утицаја ових постројења на снабдевање водом и струјом, буку и животну средину.
Додатни притисак могао би да донесе развој такозваних АИ агената, који обављају сложене задатке и за свој рад могу да захтевају знатно више рачунарске снаге од једноставног разговора са четботом.
