Ирански политички врх дубоко је подељен око питања да ли би Техеран требало да искористи садашњи тренутак за постизање мировног споразума са Сједињеним Америчким Државама или да настави дуготрајну конфронтацију.
Иако супротстављене политичке струје у Ирану јавно тврде да је земља из рата са САД и Израелом изашла као победник, унутар власти води се жестока борба око тога како ту „победу“ претворити у конкретан политички резултат.
На једној страни налазе се прагматичари и технократе предвођени председником Масудом Пезешкијаном и министром спољних послова Абасом Арагчијем.
Они се залажу за постизање споразума са Вашингтоном и упозоравају да је иранска економија тешко погођена америчком поморском блокадом, као и да се могућност преговора из повољне позиције брзо смањује.
„Рат мора да се заврши док смо у позицији достојанства“, поручио је недавно Пезешкијан.
Он сматра да је окончање вишедеценијског сукоба са Сједињеним Америчким Државама једини начин да Иран прекине међународну изолацију и ублажи економски притисак.
Насупрот њима стоји утицајни блок тврдолинијашких конзервативаца, који одбацује компромис са Вашингтоном.
Они подсећају на нуклеарни споразум из 2015. године, из којег је Доналд Трамп током свог првог председничког мандата повукао САД, и тврде да се Вашингтону не може веровати.
Тврдолинијаши оптужују актуелну иранску владу да намерно користи економску кризу и несташице горива како би становништво навела да прихвати договор са Америком.
Према њиховом ставу, војна сила, ракетни арсенал и савезничке оружане групе широм региона представљају једину поуздану гаранцију опстанка Исламске Републике.
Додатну неизвесност ствара политика Доналда Трампа. Аналитичарка „Чатам хауса“ Санам Вакил оценила је да Трампове променљиве поруке — од понуда за сарадњу до претњи — додатно подстичу неповерење унутар иранског система.
Тврдолинијашки кругови страхују да би Вашингтон могао да користи преговоре само за добијање времена и припрему нове војне кампање.
У средишту борбе за будући правац земље налази се нови врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи, који се за сада није јасно сврстао ни уз једну страну.
Његова одлука могла би да буде пресудна — подршка договору могла би да отвори пут окончању сукоба, док би прихватање става тврдолинијаша могло да значи наставак рата и конфронтације са Сједињеним Америчким Државама.

