Египатски ловци МиГ-29М/М2 нашли су се на једном од најозбиљнијих испита од уласка у службу, пошто су током заједничке кинеско-египатске војне вежбе „Орлови цивилизације 2026“ учествовали у симулираним ваздушним борбама против кинеских тешких ловаца J-16.
Ваздушни део вежбе почео је 23. августа, а кинески J-16 сукобљавао се у симулираним борбама и са египатским МиГ-29М/М2 и са француским „Рафалима“. Почетни сценарији обухватали су борбе један на један, након чега је планиран прелазак на сложеније операције са већим бројем авиона.
За МиГ-29М/М2 сусрет са J-16 представља посебно захтеван тест, јер је кинески авион знатно тежа летелица, са снажнијим радаром, већим долетом, већом носивошћу и једним од најсавременијих кинеских пакета електронике и наоружања.
J-16 је развијен на основу кинеске породице авиона настале из совјетског Су-27 и припада тешким двомоторним вишенаменским ловцима. Кина га је током последњих година уводила у великом броју, а процењује се да њено ратно ваздухопловство располаже са више од 450 примерака.
За разлику од МиГ-29М, који је развијен као лакши и јефтинији вишенаменски ловац, J-16 има много већу количину горива, снажнији радар и могућност ношења већег броја ракета.
Посебна предност кинеског авиона у борби на великим даљинама представљају савремене ракете ваздух-ваздух PL-15. Ова ракета користи активно радарско навођење, а њен домет процењује се на око 200 километара, што је чини једним од најзначајнијих оружја кинеске борбене авијације.
J-16 располаже и савременим радаром са активном електронски скенираном антеном, као и напредним системима за електронско ратовање, што му даје значајне могућности за откривање и напад на противника пре него што дође до блиске ваздушне борбе.
Египатски МиГ-29М/М2, међутим, представљају знатно модернију верзију чувеног совјетског МиГ-29 у односу на прве моделе тог авиона.
Египат је 2015. године наручио 46 авиона МиГ-29М/М2, који су испоручени до краја деценије. Они су опремљени модернизованим моторима РД-33МК, радаром „Жук-МЕ“, оптоелектронским системом и могућношћу употребе савремених ракета ваздух-ваздух Р-77 и Р-73.
МиГ-29М/М2 зато има много већи борбени потенцијал од раних МиГ-29 који су улазили у службу током осамдесетих година.
Његове предности посебно долазе до изражаја у маневарској борби на мањим растојањима, где мања маса, снажни мотори и добра покретљивост могу да представљају озбиљан проблем и за знатно већи авион.
Ипак, у борби ван визуелног домета разлика у генерацији електронике и ракетног наоружања даје J-16 значајне предности на папиру.
Због тога је сусрет два авиона посебно занимљив и за Русију. МиГ-29М представља један од најсавременијих извозних развојних праваца породице МиГ-29, док J-16 показује колико је Кина у последњих неколико деценија развила сопствене системе на основу ваздухопловне технологије која је првобитно потекла из Совјетског Савеза.
Кинески авион је, наиме, потомак породице Су-27, али су његови радари, електроника, системи за електронско ратовање и најважније ракете данас домаће кинеске производње.
Пекинг је у Египат послао најмање шест J-16, а авиони су до Северне Африке прелетели више од 6.000 километара за приближно девет сати, уз допуњавање горивом у ваздуху из авиона YY-20.
Уз ловце су распоређени и кинески авиони за рано откривање и командовање КJ-500, ваздушне цистерне YY-20, транспортни авиони Y-20 и хеликоптери Z-20.
Таква група омогућава кинеском ратном ваздухопловству да вежба далеко сложеније операције од обичног двобоја два ловца.
Присуство авиона КJ-500 посебно је значајно јер у стварном сукобу подаци које ловцу обезбеђује авион за рано откривање могу да буду пресудни. Ловац може да добије податке о противнику без непрекидног коришћења сопственог радара и да раније заузме повољан положај за напад.
Египат је за Кину изузетно занимљив партнер управо због необично разноврсног састава свог ратног ваздухопловства.
Каиро истовремено користи руске МиГ-29М/М2, француске „Рафале“ и велики број америчких F-16. Кинески пилоти тако добијају прилику да током једне вежбе стичу искуство против авиона развијених по потпуно различитим руским и западним концепцијама.
За египатске пилоте корист је подједнако велика, јер добијају ретку прилику да се сусретну са једним од најсавременијих кинеских борбених авиона који се не нуди за извоз и који до сада није учествовао у заједничким вежбама у Африци.
J-16 је у Египту такође вежбао против „Рафала“, што представља први познати непосредни тренажни сусрет ова два типа авиона.
Ипак, резултати ваздушних борби нису објављени.
Нису позната ни правила под којима су двобоји извођени, ограничења у употреби радара и других сензора, врсте ракета чија је употреба симулирана, почетни положаји авиона нити улога система за рано откривање.
Због тога на основу јавно доступних снимака није могуће утврдити да ли је J-16 надмашио МиГ-29М или „Рафал“, нити колика је стварна разлика између ових авиона у различитим условима ваздушне борбе.
Вежба је, међутим, значајна управо зато што је египатски МиГ-29М први пут добио прилику да се у реалистичним условима супротстави авиону који је технолошки новији, тежи, има већи долет и припада самом врху кинеске борбене авијације.
За Кину је то истовремено прилика да провери сопствену тактику против модерне руске конструкције, док Египат може непосредно да упореди могућности различитих школа ваздухопловне технологије које већ користи или са којима би могао да сарађује у будућности.
