Сједињене Америчке Државе налазе се на првом месту ранг-листе војне моћи „Force Index“, док су Кина и Русија на другом и трећем месту. Међу шест најмоћнијих војски света налазе се и Јужна и Северна Кореја, док подаци за Србију показују да Војска Србије има знатно бољи положај у копненом наоружању него у борбеној авијацији.
На четвртом месту налази се Индија, док Јужна Кореја заузима пето, а Северна Кореја шесто место.
Ова ранг-листа разликује се од бројних других поређења оружаних снага јер се не заснива само на броју војника, тенкова, авиона или величини војног буџета.
Приликом одређивања укупне војне моћи узима се у обзир више од 50 различитих чинилаца, међу којима су количина и квалитет наоружања, технолошки ниво, обученост, борбена готовост, ваздухопловне, поморске и копнене снаге, ракетни потенцијал, противваздухопловна одбрана, војна инфраструктура, могућност деловања ван сопствене територије и нуклеарни капацитети.
САД задржавају прво место захваљујући јединственој комбинацији моћног ратног ваздухопловства и морнарице, глобалне мреже војних база, стратешке авијације, нуклеарних снага и способности да велике војне формације пребаце практично у било који део света.
Америчка предност посебно је изражена на мору. САД располажу највећом флотом великих носача авиона на свету и значајним бројем нуклеарних подморница, разарача и других океанских ратних бродова.
Кина је на другом месту и последњих година убрзано смањује разлику у односу на Вашингтон.
Према актуелним подацима „Force Index-а“, Кина располаже са 4.091 борбеним авионом са фиксним крилима и у тој категорији налази се испред Сједињених Америчких Држава, које имају 2.628, и Русије са 1.415 авиона.
Кина је истовремено изградила највећу морнарицу на свету по укупном броју пловила и наставља да убрзано гради разараче, фрегате, подморнице и носаче авиона.
Посебан део кинеске војне моћи представљају балистичке и крстареће ракете, укључујући системе развијене за уништавање великих ратних бродова и америчких база у западном делу Тихог океана.
Русија заузима треће место, а њене главне предности представљају огроман нуклеарни арсенал, стратешке ракетне снаге, снажна противваздухопловна одбрана, велики број артиљеријских система и искуство стечено током дуготрајних борбених операција.
Према подацима индекса, Русија располаже са 3.570 тенкова, 4.639 артиљеријских оруђа и вишецевних ракетних система, око 28.000 борбених оклопних возила и 509 борбених хеликоптера.
Руска војска поседује и широк спектар балистичких ракета, од оперативно-тактичких система „Искандер“ до интерконтиненталних ракета које чине један од темеља руског нуклеарног одвраћања.
Индија је четврта војна сила света. Њен положај заснива се на огромном људском потенцијалу, нуклеарном оружју, великој копненој војсци, снажном ратном ваздухопловству и морнарици која постаје све значајнија у Индијском океану.
Индија истовремено располаже мешавином домаћег, руског, француског, израелског и другог страног наоружања и последњих година улаже велика средства у развој сопствене војне индустрије.
Посебно је занимљиво високо пето место Јужне Кореје.
Иако има далеко мању територију и становништво од водећих светских сила, Сеул располаже једном од технолошки најсавременијих војски на свету и изузетно развијеном домаћом војном индустријом.
Јужна Кореја има 598 борбених авиона и чак 6.440 артиљеријских система, чиме је по броју артиљеријског наоружања друга на свету.
Земља самостално производи тенкове К2 „црни пантер“, самоходне хаубице К9, ракетне системе, ратне бродове, подморнице, авионе и велики број других врста савременог наоружања.
Одмах иза ње налази се Северна Кореја, чија се војна моћ заснива на потпуно другачијем моделу.
Пјонгјанг располаже огромним бројем војника, артиљерије, балистичких ракета и великим резервама наоружања, док је последњих година значајно напредовао и у развоју нуклеарних и ракетних снага.
Северна Кореја је убедљиво прва на свету по броју артиљеријских система на овој листи, са чак 14.100 оруђа и ракетних система, што је више него двоструко од Јужне Кореје на другом месту.
Пјонгјанг има и око 180.000 припадника специјалних снага, што је највећи број међу свим државама обухваћеним индексом.
Када је реч о Србији, појединачне категорије показују да Војска Србије има знатно већи потенцијал у копненом наоружању него у бројности борбене авијације.
Србија се са 310 артиљеријских система налази на 37. месту међу државама обухваћеним овом категоријом.
Према истој бази, Србија има око 780 припадника специјалних снага, што је сврстава на 46. место, док је са 15 борбених авиона са фиксним крилима на 57. месту.
Приликом тумачења оваквих ранг-листа важно је имати у виду да ниједан индекс не може у потпуности да предвиди исход стварног рата.
Број тенкова, авиона и војника представља само један део војне моћи. У стварном сукобу пресудни могу да буду индустријски капацитети, производња муниције, логистика, обавештајни подаци, квалитет командовања, географија, морал, савезници и способност државе да месецима или годинама надокнађује губитке.
Ипак, ранг-листа показује једну од најважнијих промена у светском односу снага — војна моћ се све више концентрише у Азији.
Од шест водећих сила чак четири су азијске или претежно азијске државе — Кина, Индија, Јужна Кореја и Северна Кореја — док САД и Русија остају две највеће војне силе изван те групе.
