Украјинске снаге могле би током јесени значајно да прошире нападе дубоко у територији Русије и да, поред рафинерија нафте и складишних комплекса, све више усмеравају ударе на енергетску, саобраћајну и другу инфраструктуру, оцењују руски војни и безбедносни аналитичари.
„Царград“ наводи да се у руским безбедносним круговима посебно разматра могућност удара на електричне подстанице, термоелектране, котларнице, гасну инфраструктуру, железничке и друмске правце, велике складишне центре и друге објекте од којих зависи нормално функционисање градова.
Према оцени аутора анализе, досадашњи удари на рафинерије и складишта великих трговачких компанија могли би да представљају само једну фазу шире стратегије усмерене на стварање економских и логистичких проблема у руској позадини.
Руски политичар Олег Царјов процењује да ће се број напада повећавати и да Украјина прикупља ракетне залихе за јесен.
„На јесен ће се ракетама придружити беспилотне летелице, а удари ће се померити према Москви“, рекао је Царјов.
Према његовој оцени, потенцијално угрожени могу бити саобраћајни правци, железница, аеродроми, индустријски објекти и друга инфраструктура у европском делу Русије.
Додатну забринутост у Москви изазивају случајеви откривених извиђачких и диверзантских активности.
Крајем августа у Мурманској области ухапшен је страни држављанин који је, према тврдњама руске Федералне службе безбедности, био повезан са украјинским специјалним службама и користио FPV беспилотну летелицу за извиђање објеката у Москви.
Руски извори наводе да су предмет интересовања били железнички теретни возови са нафтним дериватима, саобраћајна инфраструктура, зграде државних органа и места на којима се окупља велики број људи.
ФСБ је раније саопштио и да је спречена диверзија на једном стратешком предузећу у Московској области, за коју је, према тврдњама руске службе, требало да буде употребљено 35 FPV дронова са експлозивним направама.
Војни обозреватељ Влад Шлепченко сматра да се потенцијалне мете могу поделити на симболичне и оне чије би уништавање имало непосредне војне и економске последице.
Међу симболичним циљевима наводе се Кремљ и Кримски мост, док би међу практично значајнијим метама могли да буду енергетски систем, нафтоводи и гасоводи, саобраћајни центри, складишта и производни објекти.
Шлепченко посебно указује на развој украјинских балистичких ракета и могућност да Кијев у будућности добије додатно ракетно наоружање западног порекла.
Према његовој оцени, евентуални покушај ракетног удара на неки од симболичних објеката у Москви имао би пре свега велики политички и медијски ефекат, чак и у случају да ракета буде пресретнута.
Једна од слабих тачака коју руски аналитичари препознају јесте концентрација снажне противваздухопловне одбране око Москве и Санкт Петербурга.
Шлепченко сматра да би Украјина зато могла истовремено да изводи нападе на две највеће руске метрополе како би тамо задржала значајан део система ПВО, док би главни удари били усмерени на слабије заштићене области у дубини земље.
„Претпостављам да ће бити проширени и настављени удари на цивилну логистику“, рекао је Шлепченко, помињући као могуће мете велике трговачке и складишне системе, као и житна складишта чије би оштећење могло да утиче на руски извоз.
У анализи се разматра и могућност удара на саобраћајни систем око Москве.
Руски аутори наводе да украјински војни аналитичари разматрају значај Московског кружног пута и великих железничких и друмских чворишта око престонице, чији би прекид могао да изазове поремећаје у кретању робе широм европског дела Русије.
Посебно се указује на енергетску инфраструктуру пред почетак грејне сезоне.
Према проценама саговорника „Царграда“, удари на електричне подстанице, термоелектране и котларнице током зиме могли би да имају далеко веће последице него током летњих месеци, посебно у случају истовременог прекида снабдевања електричном енергијом, топлотом и водом.
Напади на енергетску инфраструктуру већ су интензивирани у областима ближим линији фронта, а руски аналитичари страхују да би слична тактика могла постепено да буде примењена и дубље на територији Русије.
Потпуковник у резерви и ветеран руске антитерористичке јединице „Алфа“ Андреј Попов објашњава да се мете за ударе бирају на основу великих количина обавештајних података.
Према његовим речима, информације се прикупљају различитим методама, укључујући извиђање, агентурни рад и саме нападе беспилотним летелицама, који могу да послуже за испитивање реакције руске противваздухопловне одбране.
„Они имају табелу приоритетних циљева, задатака и актуелних датума за које би желели да вежу те ударе како би информациони ефекат био што већи“, тврди Попов.
Он оцењује да су медијски и политички ефекти напада важни и за Кијев и за западне државе које подржавају Украјину.
Тврдња „Царграда“ да конкретан „списак Зеленског“ одобравају западни лидери, међутим, у самом тексту није поткрепљена документом или званичном потврдом. Аутор је представља као процену засновану на западној војној и политичкој подршци Кијеву.
Посебно осетљив део анализе односи се на могућу опасност за цивилно становништво. Саговорници руског портала упозоравају да би масовни напади беспилотним летелицама и ракетама у великим градским подручјима могли да угрозе и места на којима се окупља велики број људи.
„Царград“ подсећа на више напада у којима су, према руским властима, страдали цивили, укључујући децу, и упозорава да би повећање броја удара додатно повећало ризик од нових цивилних жртава.
Руски аналитичари зато сматрају да је један од најважнијих задатака Москве у наредним недељама јачање заштите инфраструктуре од беспилотних летелица средњег и великог домета.
Према Шлепченковој оцени, Москва мора да повећа производњу средстава противваздушне одбране, распореди их око кључних енергетских и логистичких објеката и повеже различите системе у јединствену мрежу пре почетка хладнијег дела године.
Анализа „Царграда“ закључује да би наредна фаза украјинских удара могла да буде усмерена на истовремено оптерећивање руске енергетике и логистике, док би напади на Москву и Санкт Петербург служили и за везивање значајног дела руске противваздухопловне одбране.
За сада, међутим, не постоји јавно потврђен списак конкретних будућих украјинских мета, па наведени сценарији представљају процене и упозорења руских аналитичара, а не потврђен оперативни план Кијева.
