Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс изјавио је да Вашингтон економски притисак сматра најефикаснијим средством за приморавање Ирана да промени досадашњу политику и одустане од обнове својих нуклеарних капацитета.
Венс је навео да су иранска нуклеарна постројења уништена, али да Вашингтон сада жели да створи услове у којима Техеран неће ни покушати да их поново изгради.
„Основно питање је да ли ће покушати да их обнове. Покушавамо да створимо нову реалност на терену у којој можемо са сигурношћу да кажемо не само да су њихова постројења уништена, већ и да никада неће покушати да их обнове“, поручио је Венс.
Амерички потпредседник оценио је да се Иран тренутно суочава са далеко тежим проблемима од Сједињених Америчких Држава, али је признао да сукоб истовремено ствара економске последице и за америчке грађане. Као један од најважнијих проблема навео је раст цена горива, повезан са иранским настојањима да блокира Ормуски мореуз.
Председник Доналд Трамп претходно је најавио „економски Дан Д“ против Ирана и запретио огромним економским последицама државама које наставе да послују са Техераном. Министар финансија Скот Бесент најавио је „најоштрије санкције у историји“, чији је циљ максимална економска изолација Ирана и смањивање потребе за новим великим америчким војним ударима.
Посебан притисак Вашингтон врши на Кину, која је најважнији купац иранске нафте. Бесент је позвао Пекинг да се придружи америчкој политици, али САД имају ограничене могућности да натерају Кину да прекине економске односе са Ираном. Пекинг се до сада противио једностраним санкцијама и залагао за дипломатско решење кризе.
Иран је, са друге стране, најављене мере назвао економским ратом и упозорио да би они који их наређују и спроводе могли да сносе одговорност. Иранска економија већ је под великим притиском – инфлација је у јулу достигла 66 одсто, цене хране порасле су 128 одсто на годишњем нивоу, док национална валута наставља да губи вредност.
Вашингтон тако све отвореније покушава да тежиште конфронтације са Ираном пребаци са великих војних операција на економски рат, рачунајући да би комбинација санкција, блокаде и притиска на трговинске партнере могла да натера Техеран на уступке без нове велике ескалације.
