Амерички председник Доналд Трамп наредио је Пентагону да значајно смањи заједничке војне вежбе са Јужном Корејом, истовремено јавно изражавајући незадовољство због одбијања Сеула да се придружи америчким акцијама против Ирана. Годишње вежбе „Ulchi Freedom Shield“, у којима учествује око 18.000 јужнокорејских војника, накнадно су скраћене са 11 на пет дана, уз смањење дела теренских активности.
Трамп је поручио да су вежбе скупе и провокативне према Северној Кореји, наглашавајући да је Пјонгјанг током његовог председничког мандата био „непретећи и коректан“ према Сједињеним Државама. Међутим, у истој поруци директно је поменуо и одбијање јужнокорејског председника Ли Џе Мјунга да се придружи америчким напорима против Ирана, чиме је питање војне сарадње две земље повезао са ратом на Блиском истоку.
Да Вашингтон на овај начин врши притисак на Сеул оценио је и јужнокорејски министар спољних послова Чо Хјун. Он је навео да Трампова одлука, поред поруке Северној Кореји, највероватније представља притисак због јужнокорејског става према рату са Ираном, али и других нерешених питања у односима две земље, укључујући обећане инвестиције Јужне Кореје у САД у вредности од 350 милијарди долара.
Сеул се до сада опирао директном војном укључивању у сукоб са Ираном. Јужнокорејске власти разматрале су мере за заштиту пловидбе и сопствених економских интереса у Ормуском мореузу, али су истовремено настојале да избегну непосредно ангажовање својих оружаних снага у рату. За Јужну Кореју приоритет остаје сопствена безбедност, с обзиром на то да се непосредно на њеној граници налази нуклеарно наоружана Северна Кореја.
Одлука Вашингтона посебно је осетљива јер је Северна Кореја наставила ракетна тестирања и јачање војне сарадње са Русијом. Истовремено, Трамп покушава да обнови директан дијалог са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, а смањење америчко-јужнокорејских вежби могло би да буде део ширег покушаја смиривања тензија на Корејском полуострву.
Мартин Армстронг оцењује да овај случај шаље опасну поруку америчким савезницима – да би степен америчке безбедносне подршке могао да зависи од њихове спремности да учествују у ратовима који нису директно повезани са њиховом националном одбраном. Према његовом ставу, таква политика не јача савезе, већ подстиче државе да развијају независнију војну и спољну политику.
