Цена дизела у Сједињеним Америчким Државама достигла је око 5,45 долара по галону, док је разлика између цене дизел-фјучерса и сирове нафте премашила 100 долара по барелу. То указује да проблем више није само у цени нафте, већ у капацитетима за прераду и снабдевању дериватима, а последице би могле да се осете у целој америчкој економији непосредно пред конгресне изборе у новембру.
За разлику од бензина, чије поскупљење грађани непосредно осећају приликом вожње, дизел утиче на практично читав ланац снабдевања. Од њега зависе камионски и железнички транспорт, пољопривредна механизација, грађевинарство, рударство, фабрике и велики део поморског саобраћаја. Због тога раст цене дизела постепено постаје део цене хране и готово сваке друге робе.
Кризу додатно погоршава истовремени поремећај на више страна. Рат са Ираном и нестабилност око Ормуског мореуза угрозили су снабдевање и рад рафинерија на Блиском истоку, док су украјински напади дроновима оштетили део руских рафинеријских капацитета. Русија је због несташица ограничила извоз појединих горива, Кина је смањила извоз, а америчке рафинерије већ раде близу максималних капацитета. Америчке залихе дестилата истовремено су пале на један од најнижих сезонских нивоа у последњим деценијама.
Посебно су угрожени пољопривредници, који дизел троше директно за тракторе и комбајне, али и посредно кроз транспорт, наводњавање, производњу ђубрива, прераду и хлађење хране. Поред високих каматних стопа, суше, царина и поскупљења механизације, цена дизела изнад пет долара представља нови удар који би на крају могао да буде пренет на потрошаче кроз више цене хране.
У сличном положају налазе се и превозници. Велике компаније део трошкова могу да надокнаде додатним накнадама за гориво, док мањи превозници морају одмах да плаћају све скупљи дизел и често недељама чекају наплату превоза. Уколико део независних камионџија напусти тржиште, смањење транспортних капацитета могло би додатно да повећа цене превоза.
Енергетска криза могла би директно да се прелије и на америчке конгресне изборе 2026. године. Уколико дизел остане близу рекордних цена током јесени, рат са Ираном за америчке бираче више неће бити само спољнополитичко питање, већ проблем који непосредно погађа кућни буџет. Републиканци у тај изборни циклус улазе са изузетно тесном већином од 217 према 214 места у Представничком дому.
Историјски гледано, странка председника готово редовно губи места на изборима на половини мандата. Од Другог светског рата председничка странка изгубила је места у Представничком дому на 18 од 20 таквих избора, а у Сенату на 15 од 20. Процене наведене у анализи тренутно као највероватнији исход виде демократско преузимање Представничког дома уз задржавање Сената у рукама републиканаца, мада постоје и модели који предвиђају убедљивији успех републиканаца.
Кључни фактор могле би зато да постану цене енергената. Уколико се оне смање и дође до уверљивог политичког решења рата са Ираном, републиканци би могли да избегну тежи изборни ударац. Али ако дизел остане на садашњим нивоима, поскупљења транспорта, хране и свакодневних производа могла би да претворе новембарске изборе у референдум о економским последицама рата и енергетске политике Вашингтона.
