Криза око Ормуског мореуза све мање представља само регионални сукоб на Блиском истоку, а све више фактор који утиче на целокупну светску економију. Кроз овај стратешки морски пролаз одвија се око петине глобалних испорука нафте и гаса, док је цена нафте типа „брент“ премашила 91 долар по барелу. Међутим, раст цене сирове нафте само је један део много ширег економског проблема.
Последице нестабилности већ се одражавају на цене транспорта, осигурања бродова, рад рафинерија, дизел гориво и трошкове електричне енергије. Чак и ако је пролаз физички могућ, трговина може бити озбиљно успорена уколико осигуравајуће компаније драстично повећају премије или посаде и власници танкера процене да је ризик превелик. Сваки брод који касни или мора да мења руту додатно смањује расположиве транспортне капацитете и подиже цене превоза широм света.
Посебан ризик представља раст цене дизела, од кога директно зависе друмски транспорт, пољопривреда, грађевинарство и велики део критичне инфраструктуре. Поскупљење дизела зато се не задржава само на бензинским пумпама, већ се постепено уграђује у цену готово свих производа — од хране до индустријске робе.
Европа би могла да буде међу најугроженијим регионима уколико високе цене енергената потрају. Слабији привредни раст, велики јавни дугови и високи социјални расходи већ оптерећују европске економије, док би нови енергетски удар могао додатно да смањи конкурентност индустрије. Државне субвенције за домаћинства и компаније захтевале би ново задуживање у тренутку када висока инфлација ограничава могућност централних банака да снижавају каматне стопе.
Тако настаје опасан круг: рат подиже цену енергије, скупља енергија подстиче инфлацију, инфлација задржава високе каматне стопе, а високе камате повећавају трошкове сервисирања државних дугова. Криза на Блиском истоку на тај начин може да убрза проблем задужености који је у многим западним земљама постојао и пре садашњег сукоба.
Ирану, истовремено, није неопходно да потпуно блокира Ормуски мореуз како би произвео велики економски ефекат. Довољно је да ниво опасности остане довољно висок да осигуравачи, трговци и власници бродова у своје цене непрестано урачунавају додатни ризик. Потпуна блокада погодила би и сам Иран, као и велике азијске купце енергената попут Кине и Индије, док дуготрајна неизвесност омогућава да се економски притисак одржава без потпуног прекида саобраћаја.
Ормуски мореуз тако постаје својеврсни глобални економски намет чије ће последице бити видљиве кроз више цене транспорта, хране и енергије, раст камата, веће буџетске дефиците и слабљење куповне моћи становништва. Оно што почиње као војна и геополитичка криза на Блиском истоку све непосредније постаје економски проблем читавог света.
