Чак 77 одсто водећих стручњака за Кину, Тајван и односе преко Тајванског мореуза сматра да би Пекинг у року од шест месеци покренуо инвазију уколико би Тајван формално прогласио независност. Истовремено, већина процењује да Кина не жури у рат и да је спремна да чека на уједињење све док не буде пређена њена главна црвена линија – формална независност острва.
Истраживање је обухватило 64 стручњака, међу којима 28 бивших високих америчких званичника, 23 некадашња аналитичара америчке владе и обавештајних структура и 13 академских и експертских представника. Чак 84 одсто испитаних сматра да је Пекинг спреман да чека на уједињење, али да садашње стање неће прихватити заувек. Ниједан од 64 стручњака није оценио да би Кина могла да прихвати независан Тајван.
Насупрот честим тврдњама да би 2027. могла бити година кинеског напада, 83 одсто испитаника сматра да Пекинг није планирао употребу значајније војне силе против Тајвана до те године. Чак 80 одсто оценило је и да велике кинеске војне вежбе око острва 2022. нису значиле да је Кина убрзала временски план за употребу силе.
Када је реч о дугорочном року, 44 одсто стручњака сматра да би Пекинг могао да постави 2049. годину, стогодишњицу оснивања Народне Републике Кине, као крајњи рок за уједињење. С друге стране, 42 одсто верује да је Кина спремна да чека неограничено дуго све док процењује да је уједињење и даље могуће. Само 20 одсто испитаних сматра да Пекинг има јасну и разрађену стратегију за мирно уједињење.
Стручњаци сматрају да непосредна инвазија није највероватнији пут ка сукобу. Само осам одсто оценило је да је амфибијска инвазија у наредних десет година вероватна, док је 63 одсто сматра могућом. Много већу опасност представљају блокада, ограничена употреба силе или случајни војни инцидент. Више од половине испитаних сматра да је намерна ескалација без директне инвазије вероватна или веома вероватна.
Посебно опасан сценарио представља промена америчке политике „стратешке двосмислености“. Ниједан од испитаних стручњака није проценио да би отворено америчко обећање да ће бранити Тајван одмах изазвало кинеску инвазију, али 64 одсто сматра да би Пекинг одговорио довољно снажно да изазове америчко-кинеску или кинеско-тајванску кризу. Само двојица од 64 стручњака верују да би јасна америчка гаранција могла да одврати Кину од употребе силе.
Потенцијална блокада Тајвана могла би да има последице далеко изван источне Азије. Поремећај поморског саобраћаја око острва угрозио би снабдевање полупроводницима и погодио електронску, аутомобилску, телекомуникациону и бројне друге индустрије широм света. Због тога би економска криза могла да почне много пре формалног избијања рата.
Најопаснији окидач, међутим, остаје питање независности. Огромна већина анкетираних стручњака процењује да Пекинг може годинама да настави са политичким, економским и војним притиском без покретања великог рата, али да би формално проглашење независности Тајвана драматично променило ситуацију. Према њиховој процени, управо би тај корак могао да буде граница после које би војни сукоб постао готово неизбежан.
