Украјина све интензивније преноси рат дубоко на територију Русије, нападајући рафинерије, нафтоводе, луке, складишта, фабрике, аеродроме и другу критичну инфраструктуру на стотинама и хиљадама километара од линије фронта. Најновији напад изведен је на Нижњекамск у Татарстану, око 1.200 километара од украјинске границе, где је погођена рафинерија ТАНЕКО. Руске власти саопштиле су да је погинуло 13 људи, међу којима и једно дете, док је више десетина особа повређено.
Рафинерија ТАНЕКО једна је од најмодернијих у Русији и током 2024. године прерадила је око 17 милиона тона сирове нафте. Према украјинским наводима, напад је изазвао пожар, а реч је већ о трећем удару на овај комплекс током лета. Кијев све отвореније спроводи стратегију економског исцрпљивања Русије, покушавајући да јефтиним дроновима нанесе штету њеној нафтној индустрији, логистици и извозним капацитетима.
Напади су последњих месеци стигли и много даље. Украјински дронови гађали су пумпне станице нафтовода у Татарстану и Кировској области, рафинерије у Саратову, Башкортостану и Јарослављу, луке Уст-Луга и Висоцк, док је у јулу нападнута и рафинерија у Омску, око 2.700 километара од територије под контролом Украјине. Зеленски је тај напад назвао „важним достигнућем“ и поручио да је и Сибир сада у домету украјинских удара.
Посебно опасан преседан представљала је операција „Паукова мрежа“ из 2025. године, када су мали дронови тајно транспортовани дубоко у Русију и лансирани у близини војних аеродрома. На мети су били стратешки бомбардери на базама удаљеним хиљадама километара од Украјине, чиме је показано да географска удаљеност више не представља поуздану заштиту руске војне и индустријске инфраструктуре.
Москва је због ширења украјинских напада почела да поставља противдронске системе и заштиту око постројења која раније нису била сматрана делом ратишта. Русија, међутим, због огромне територије не може истовремено да заштити сваку рафинерију, железнички чвор, електрану, складиште, луку и фабрику, што Кијев настоји да искористи масовном употребом релативно јефтиних беспилотних летелица.
Стратегија носи и огроман ризик од даље ескалације. Зеленски је поручио да ће Руси све више осећати рат „у сопственом дому“, што показује да Кијев не жели само да уништава војне капацитете, већ и да економским притиском и страхом унутар Русије повећа незадовољство становништва. Армстронг упозорава да такав приступ може произвести супротан ефекат — уместо побуне против Путина, напади на дубину руске територије могу додатно ујединити становништво и ојачати струје које траже још жешћи одговор Москве.
Додатну опасност представља чињеница да Украјина за вођење рата добија западни новац, оружје, сателитске снимке, обавештајне податке и другу техничку подршку. Русија је већ снизила праг за могући нуклеарни одговор у случају великих конвенционалних напада изведених уз подршку нуклеарне силе, због чега све дубљи украјински удари носе ризик да Москва у једном тренутку западне државе престане да посматра само као спонзоре Кијева и почне да их третира као непосредне учеснике у рату.
