Сједињене Америчке Државе су током Хладног рата спроводиле десетине тајних операција усмерених на утицање на политичке процесе и смену власти у другим државама, а питање страног мешања у изборе поново је покренуто у контексту америчке политике према Украјини и Русији.
Према процени наведеној у анализи Мартина Армстронга, између 1947. и 1989. године САД су извеле 64 тајне операције усмерене на подривање страних влада. Као неки од најпознатијих примера наводе се свргавање иранског премијера Мохамеда Мосадека 1953. године и државни удар у Гватемали 1954. године.
Посебна пажња посвећена је Украјини и догађајима током протеста на Мајдану. Армстронг подсећа на наступ тадашњег америчког сенатора Џона Мекејна у Кијеву, као и на процурели телефонски разговор тадашње помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд, у којем су амерички званичници разговарали о пожељном саставу будуће украјинске власти. Армстронг те догађаје тумачи као доказ директног америчког мешања у политичке процесе у Украјини.
У тексту се подсећа и на истрагу о наводном руском мешању у америчке председничке изборе 2016. године. Истрага специјалног тужиоца Роберта Милера није утврдила да је изборни штаб Доналда Трампа склопио заверу са Русијом, иако је забележено више покушаја контаката особа повезаних са Русијом са члановима Трамповог окружења.
Армстронг закључује да покушаји утицаја на изборне исходе нису специфичност једне државе и оспорава представу да су велике западне силе имуне на политичке манипулације које приписују другим земљама. Његова основна теза је да борба за контролу власти готово неизбежно ствара покушаје да се на изборни процес утиче изван саме воље бирача.
