Европска унија је усвајањем Акта о вештачкој интелигенцији успоставила свеобухватан правни оквир за употребу АИ, али су системи који се користе искључиво у војне, одбрамбене и сврхе националне безбедности изузети из његове примене. Због тога на нивоу ЕУ и даље не постоји јединствен оквир за регулисање вештачке интелигенције на бојном пољу.
Анализа „Geopolitical Monitor-а“ указује да главни проблем није само то што војна примена АИ није обухваћена европским законом, већ недостатак заједничких правила по којима би такви системи били тестирани и одобрени пре увођења у националне оружане снаге и заједничке операције савезника.
НАТО је већ усвојио принципе одговорне употребе вештачке интелигенције, који обухватају законитост, одговорност, поузданост, могућност контроле и праћење начина на који систем доноси препоруке. Међутим, и даље не постоји јединствен механизам који би омогућио државама чланицама да међусобно признају тестирање и сертификацију војних АИ система.
Проблем је посебно изражен када системи развијени према различитим националним прописима треба да функционишу заједно. Државе могу имати различита правила о томе које одлуке захтевају директно одобрење човека, колико аутоматизованом систему сме да се верује и у којим ситуацијама оператер мора бити у могућности да преузме контролу.
Додатну недоумицу ствара нови европски финансијски инструмент SAFE, који омогућава заједничке набавке вештачке интелигенције и других напредних технологија. За разлику од ранијег програма EDIRPA, његов правни оквир не садржи исту изричиту одредбу о обавезној „смисленој људској контроли“ код система који могу да бирају и нападају људске циљеве. Белгија је приликом усвајања SAFE-а формално изразила жаљење због тог пропуста.
Аутори анализе зато предлажу заједнички европски систем провере војне вештачке интелигенције који би јасно дефинисао које одлуке мора да одобри човек, могућност заустављања система у случају проблема, детаљно бележење његових поступака и правила која би важила када се национална ограничења савезничких држава међусобно разликују.
Закључак је да главни изазов за Европу није нужно проширење Акта о вештачкој интелигенцији на војску, већ успостављање јасних и међусобно признатих стандарда за АИ системе које ће европске и НАТО снаге користити у заједничким операцијама.
