Европска унија сматра да се питање интеграције здравства и образовања у систем Приштине, а који сада функционишу у систему Србије, решава тако што ће се Курти „консултовати“ са локалним представницима Срба, са ЕУ и са специјалним изаслаником за дијалог. Међутим, ако се спроведу мере које Курти најављује, биће касно за било какве преговоре.
Овако професор Правног факултета универзитета у Косовској Митровици др Душан Челић коментарише магловити и неодређени одговор који је из Европске уније стигао на питање везано за статус српских институција на Косову и Метохији, преноси Спутњик.
Портпарол ЕУ је навео како се „премијер Косова обавезао да ће се позабавити интеграцијом здравствених и образовних структура које подржава Србија, у консултацији са косовским Србима и ЕУ, посебно са специјалним представником ЕУ за дијалог између Београда и Приштине“. Српски представници са Косова и Метохије истакли су да би једнострани потези против српских образовних и здравствених институција представљали административно етничко чишћење српског народа.
Челић напомиње да је кључна реч овде „консултација“.
Тај израз „у консултацијама“ значи, бојим се, да ће Курти имати готово одрешене руке да ова питања решава. Консултације не значе договор – то је прва ствар. Друга ствар је та што у изјави из Брисела нигде не видим улогу Србије, односно Београда. Дакле, овде није реч о томе да се то питање решава споразумом између Београда и Приштине, већ заправо у консултацијама са локалним Србима, Европском унијом и посредником у преговорима. Остаје, најблаже речено, нејасно читаво то питање и, нажалост, забрињавајућа је управо та неодређеност, рекао је Челић за Спутњик.
Шта подразумевају „консултације“?
Консултације са локалним Србима, каже наш саговорник, вероватно подразумевају консултације са политичким представницима локалних Срба који, наравно, немају мандат да располажу оснивачким правима над установама у области здравства и образовања које раде у систему Србије. Оснивачка права над тим установама, истиче Челић, има само Република Србија.
Партнер, односно незаобилазна страна у овом процесу, мора бити Република Србија као ималац оснивачких права над тим установама. Све друго би, по мом мишљењу, представљало насиље и могло би да има тешке последице уколико би се бреме одговорности свалило на локалне Србе и њихове политичке представнике. Одговорност за вршење оснивачких права и за евентуална статусна питања свих институција у области образовања и здравства јесте на Републици Србији и она мора бити укључена у овај процес.
Професор Челић каже да од Републике Србије очекује да покуша да разјасни став ЕУ по овом питању, али и да одржи статус кво, све до евентуалних даљих промена. Ако се то не учини, упозорава он, Курти ће наставити да спроводи бочне ударе на образовање и здравство, а увешће и најављену примену такозваног закона о странцима.
„Дијалог“ са Куртијем
Минимум захтева поменутих консултација морао би бити очување статуса кво до постизања договора, истиче наш саговорник. То би подразумевало немењање начина функционисања здравства и образовања док се, евентуално, не постигне некакав заједнички договор.
Ово чему сведочимо неколико година уназад јесте Куртијево насиље и оно се врши укидањем платног промета, укидањем динара, забраном промета српских књига, најавом примене закона о странцима, забраном увоза лекова, онемогућавањем регистрације службених аутомобила у здравству, односно амбулантних возила и тако даље. Све те мере су знатно отежале рад и здравствених и образовних система који су, упркос свему, некако успли да преживе. Ипак, са најавом наредних мера, бојим се да ће после тога бити касно за преговоре.
За преговоре ће бити касно уколико Куртијеве мере, а пре свега примена закона о странцима, постану оперативне 15. марта. У том случају рад српских институција биће потпуно онемогућен, а Срби ће се ставити пред свршен чин и наметнуто стање на терену. Када се једном наметне такво стање, преговори и консултације су излишни, закључује Челић.
