Амерички потпредседник Џеј Ди Венс све отвореније се дистанцира од заговорника наставка рата са Ираном, што се у политичким круговима тумачи као припрема за могућу кандидатуру на председничким изборима 2028. године.
Венс је оптужио поједине чланове израелске владе да покушавају да утичу на америчко јавно мњење и осујете дипломатски споразум са Ираном. Израелским критичарима преговора поручио је да се сваки безбедносни проблем не може решавати војном силом.
Економиста и политички коментатор Мартин Армстронг оцењује да Венс таквим наступима покушава да придобије део покрета MAGA који се противи дуготрајним ратовима и великим америчким војним трошковима у иностранству.
Венс, међутим, није званично најавио кандидатуру за 2028. годину. Тврдња да се већ припрема за изборну трку представља политичку процену засновану на његовим јавним наступима, прикупљању подршке и настојању да изгради сопствени политички профил поред председника Доналда Трампа.
Армстронг истовремено упозорава да Венс не може да буде представљен као потпуно независан политичар. Његов пословни и политички успон годинама је повезан са технолошким милијардером Питером Тилом.
Венс је радио у Тиловој инвестиционој компанији, док су Тил и његова пословна мрежа помогли оснивање инвестиционог фонда „Нарија капитал“. Тил је касније издвојио 15 милиона долара за политички комитет који је подржавао Венсову кандидатуру за Сенат 2022. године.
Посебну пажњу изазива Тилова компанија „Палантир“, која развија системе за анализу великих количина података и сарађује са америчком војском, обавештајним службама, полицијом и имиграционим властима.
Америчка војска је 2025. године са „Палантиром“ склопила оквирни споразум вредан до десет милијарди долара за период од десет година. Организације за заштиту грађанских права истовремено упозоравају да повезивање државних база података може довести до стварања система масовног надзора.
Армстронг због тога закључује да би Венс, уколико жели да се представи као противник ратне политике, морао да се супротстави и утицају војних уговарача, обавештајних структура и компанија које зарађују на државном надзору.
Основна теза анализе јесте да ниједан велики амерички кандидат није потпуно слободан од утицаја донатора и интересних мрежа: док су једни везани за спољнополитички и војни естаблишмент, други зависе од капитала и моћи технолошких компанија.
