Европски парламент одобрио је наставак преговора о увођењу дигиталног евра, који би грађанима требало да понуди сигуран начин електронског плаћања и смањи зависност Европе од америчких платних система.
Дигитални евро издавала би Европска централна банка и имао би исту вредност као готов новац. За разлику од криптовалута, његова вредност не би осцилирала, већ би један дигитални евро увек вредео исто као један обичан евро.
Планирано је да добије статус законског средства плаћања, што значи да би трговци који примају картице морали да прихватају и дигитални евро, без додатних накнада за потрошаче.
Плаћање би било могуће директно између паметних телефона, као и без интернет везе, што би систем учинило употребљивим и током нестанка струје или прекида мреже.
Европска централна банка разматра ограничење према којем би грађани могли да држе највише 3.000 дигиталних евра. Сваки износ изнад тог лимита аутоматски би био пребачен на повезани банковни рачун.
Дигитални евро не би доносио камату, како грађани током кризе не би масовно повлачили новац из банака и пребацивали га у дигиталне новчанике, што би могло да угрози стабилност банкарског система.
Једно од главних питања остаје заштита приватности. Предвиђено је да плаћања ван мреже пружају ниво приватности сличан готовини, док власти тврде да дигитални евро неће бити средство за праћење грађана.
Увођење нове валуте требало би да смањи и трошкове трговаца, који сада при плаћању картицама издвајају између 0,5 и 1,5 одсто вредности трансакције.
Дигитални евро могао би да буде доступан и у чланицама Европске уније које још нису увеле заједничку валуту.
Европске институције желе да правни оквир усвоје током 2026. године. Покретање пробног пројекта планирано је за 2027, док би дигитални евро у пуној мери могао да буде уведен 2029. године.
