Латинска Америка све више се окреће политичарима који отворено преузимају Трампов политички модел — оштра реторика, обећања о обрачуну са криминалом, смањење државног апарата, војни приступ безбедности и директан напад на левицу.
Најновији пример је Колумбија, где је десничарски кандидат Абелардо де ла Еспријеља, богат адвокат и политички новајлија, проглашен победником председничких избора после тесне трке са левичарским сенатором Иваном Сепедом.
Де ла Еспријеља је кампању градио на обећањима да ће разбити криминалне групе, бомбардовати кампове нарко-терориста, градити велике затворе и смањити државне програме. У јавности се представља као политички аутсајдер и човек чврсте руке, а Доналд Трамп му је дао отворену подршку.
После Трампове подршке, колумбијски кандидат је објавио АИ слику са орлом и тигром, уз америчку и колумбијску заставу, поручујући да Колумбија почиње да следи исти пут борбе против старих елита.
Овај политички талас није ограничен само на Колумбију. У Аргентини је Хавијер Милеј постао симбол радикалног резања државних трошкова, у Ел Салвадору Најиб Букеле је постао узор десници због масовног обрачуна са бандама, док у Еквадору Данијел Нобоа све више отвара простор за америчку безбедносну улогу у борби против трговаца дрогом.
Сличне поруке све су јаче и у Чилеу, Перуу и Бразилу, где десничарски кандидати и покрети покушавају да искористе незадовољство грађана због криминала, сиромаштва, корупције и неједнакости.
Главни разлог за раст овакве деснице је осећај да левичарске владе нису решиле основне проблеме. Велики део региона годинама је био под утицајем левичарског политичког таласа, али су многе земље и даље остале заробљене између насиља, слабих институција и економске несигурности.
Зато Трампов модел сада делује привлачно делу бирача: обећава брза решења, јаког лидера, обрачун са криминалом и крај политичке коректности. За многе људе који живе у страху од картела, банди и корумпираних власти, таква порука звучи убедљивије од старих обећања о реформама.
Ипак, овај талас изазива и озбиљне страхове. Критичари упозоравају да се борба против криминала користи као изговор за ширење америчког утицаја, мешање у изборе, јачање ауторитарних лидера и слабљење демократских институција.
Мексичка председница Клаудија Шејнбаум већ је оптужила америчку десницу да покушава да утиче на политичке процесе у њеној земљи. Сличне оптужбе стижу и из Колумбије, где је одлазећи председник Густаво Петро поручио грађанима да не смеју дозволити да њихова земља постане нечија колонија.
Трампова администрација све то представља као део шире борбе против нарко-картела, кинеског утицаја и левичарских режима у региону. Али противници тврде да је реч о новом облику политичког интервенционизма, само упакованом у причу о безбедности.
Политички аналитичари оцењују да се Латинска Америка све више дели по истом моделу као Сједињене Државе — на оштро супротстављене таборе, без много простора за компромис. Та поларизација могла би да донесе још нестабилности у региону који је већ оптерећен кризама.
Ипак, једно је јасно: Трамп више није само амерички феномен. Његов стил политике постао је извозни модел, а Латинска Америка је тренутно једно од места где тај модел најбрже осваја простор.

