Чланице НАТО-а покушаће на предстојећем самиту у Анкари да усагласе нови модел европске одбране, у тренутку када се од Европе тражи да преузме већу одговорност за сопствену безбедност.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте најавио је да ће на самиту, који ће бити одржан 7. и 8. јула у Турској, бити представљени нови одбрамбени уговори вредни десетине милијарди долара.
Главни циљ је да повећана издвајања за одбрану не остану само политичко обећање, већ да се претворе у стварну производњу оружја, муниције, система противваздушне одбране и друге војне опреме.
Руте је поручио да НАТО улази у нову фазу, коју је назвао „НАТО 3.0“. Тај концепт подразумева савез који више није само политички и одбрамбени блок, већ и војно-индустријски систем способан да брзо производи оно што му је потребно за дуготрајно одвраћање Русије.
Према том моделу, европске чланице морале би да преузму далеко већу улогу у конвенционалној одбрани, уместо да се у толикој мери ослањају на Сједињене Државе. То значи више фабрика, веће залихе, бржу производњу и мање зависности од спорих бирократских процедура.
На самиту ће се поново разговарати и о циљу да чланице НАТО-а до 2035. године издвајају 5 одсто БДП-а за одбрану и безбедносне потребе. После година недовољног улагања, тај план треба да покаже да Алијанса прелази са обећања на реалну војну снагу.
Једна од кључних тема биће и подршка Украјини. Очекује се присуство Владимира Зеленског, а НАТО ће још једном потврдити да безбедност Украјине сматра директно повезаном са безбедношћу Европе.
Руте је поручио да Москва не страхује од обећања, већ од њиховог спровођења. Његова порука Владимиру Путину била је да је НАТО спреман да брани своје чланице и да ће одговорити на сваки покушај агресије.
Самит у Анкари требало би да покаже да ли Европа заиста може да пређе на нови одбрамбени модел — са већом производњом, већом самосталношћу и бржом реакцијом на претње.
Турска, као домаћин самита, покушаће да свој одбрамбени сектор постави као важан део нове НАТО производне стратегије, посебно у областима дронова, муниције и војне технологије.
Ако договор буде постигнут, Анкара би могла да означи почетак нове етапе у историји Алијансе: НАТО-а који се не ослања само на политичке декларације, већ на масовну производњу, индустријску мобилизацију и дугорочну припрему за могући сукоб високог интензитета.
