НАСА-ин ровер „Персеверанс“ открио је нове доказе да је древни Марс можда имао услове погодне за живот, након што су научници у узорцима стена из кратера Језеро пронашли сложена органска једињења угљеника.
Истраживачи су анализирали два узорка глиновитих стена из формације „Брајт Енџел“ и утврдили да садрже стотине органских угљеничних сигнала. То се описује као најјаче такво откриће до сада у овом кратеру.
Органски угљеник је један од кључних састојака живота на Земљи и представља основу свих познатих живих организама. Ипак, научници наглашавају да његово присуство не доказује да је живот на Марсу заиста постојао.
Откриће, међутим, додатно јача претпоставку да је Црвена планета у далекој прошлости имала хемијске услове који су могли да подрже микробни живот.
Посебно је значајно то што откривена једињења личе на макромолекуларни угљеник, сложени облик органске материје који се на Земљи често повезује са веома древним стенама, а понекад и са траговима раног микробног живота.
Научници ипак упозоравају да порекло угљеника још није утврђено. Он је могао да стигне на Марс путем метеорита или космичке прашине, да настане кроз геолошке процесе без учешћа живих организама, или да буде повезан са некадашњом биолошком активношћу.
Уз помоћ Рамановог спектрометра на роверу, истраживачи су мапирали распоред угљеника у стенама. У једном узорку органски угљеник је био уграђен у матрицу богату силикатима, док је у другом био повезан са карбонатним и сулфатним минералима.
Према оцени тима, угљеник је релативно добро очуван, што може да значи да је тек недавно био изложен условима на површини Марса, или да је отпоран на сурово марсовско окружење.
Ово откриће долази након што је ровер „Кјуриосити“ у кратеру Гејл, удаљеном око 3.200 километара од кратера Језеро, раније идентификовао органске молекуле који до тада нису били виђени у марсовским стенама.
Иако су резултати обећавајући, коначан одговор о томе да ли ова једињења имају биолошко порекло биће могућ тек после детаљних лабораторијских анализа на Земљи.
„Персеверанс“ већ годинама прикупља и чува узорке марсовских стена у оквиру програма повратка узорака са Марса, али је судбина тог програма и даље неизвесна због реструктурирања и покушаја смањења трошкова.
НАСА разматра више начина да узорке врати на Земљу, укључујући употребу комерцијалног лендера или посебне летелице за преузимање материјала. Према ранијим проценама, први узорци са Марса могли би да стигну на Земљу између 2035. и 2039. године.
Тек када буду испитани у земаљским лабораторијама, научници ће моћи да утврде да ли органска једињења представљају могући траг древног живота или су настала небиолошким процесима.
