Вануату је затражио од Француске да му врати удаљена вулканска острва Метју и Хантер у јужном Пацифику, која се деценијама налазе под француском контролом као део Нове Каледоније.
Иако је реч о малим и ненасељеним острвима, спор има велики политички, културни и економски значај. За заједнице са јужних острва Вануатуа, Метју и Хантер су света места, позната под традиционалним именима Умаенупне и Умаенег.
Вануату тврди да острва имају дубоке духовне, културне и историјске везе са његовим народом, док Француска на њима види важан део своје територије у Пацифику.
Француска је своје право на ова острва додатно учврстила 1975. године, када је поставила ознаке суверенитета, што је у Вануатуу протумачено као потез повучен непосредно пре стицања независности те земље.
Спор траје од 1980. године, када је Вануату постао независан, али су сада започели формални преговори о будућности острва. Вануату жели да обезбеди суверенитет, док се очекује да ће Француска тешко пристати да се одрекне контроле.
Разлог није само симболичан. Власништво над острвима доноси право на ексклузивну економску зону од око 350.000 квадратних километара, што је површина већа од Велике Британије. Та зона подразумева контролу над риболовом, могућим минералним богатствима, научним истраживањима и потенцијалним војним позиционирањем у све осетљивијем региону.
Спор је додатно продубио поделе у Новој Каледонији. Лидери каначког покрета за независност подржали су право Вануатуа на острва, док је профранцуска влада Нове Каледоније одговорила суспензијом трговинске сарадње са Вануатуом.
Премијер Вануатуа оптужио је Француску да одуговлачи преговоре, док се други круг разговора очекује у Паризу.
Вануату није искључио могућност да спор једног дана изнесе пред Међународни суд правде, али признаје да нема правне ресурсе какве има Француска.
Стручњаци оцењују да би најреалније решење могао бити неки облик заједничког управљања, али и такав договор могао би да изазове оштре реакције у Француској, посебно пред изборе 2027. године.
Тако су две мале вулканске тачке у Пацифику постале велико питање суверенитета, деколонизације, ресурса и француског утицаја у региону.
