Цене азотних ђубрива оштро су пале након што су трговци почели да рачунају на постепено смиривање поремећаја у снабдевању са Блиског истока.
Референтна цена урее са Блиског истока пала је за око 50 одсто, са априлског врхунца од 918 долара по тони на 475 долара по тони.
Тиме су цене практично враћене на ниво пре ратне кризе, иако испоруке кроз Ормуски мореуз и даље трпе последице поремећаја.
Пад цена почео је и пре него што су очекивања о могућем мировном договору Сједињених Држава и Ирана поправила расположење на тржишту. На кретање цена утицали су и слабија сезонска потражња, као и најава повратка кинеске понуде на светско тржиште.
Стручњаци упозоравају да пад потражње није нужно добра вест, јер су високе цене већ натерале део пољопривредника да смање употребу ђубрива или промене планове сетве.
То би у наредним месецима могло да се одрази на приносе, јер су одлуке донете у време највиших цена већ утицале на производњу.
Део аналитичара сматра да је штета по потражњу ипак ограничена, јер је велики део северне хемисфере већ обезбедио залихе пре него што су трговински токови били озбиљније поремећени.
Иако су цене урее пале, физичко тржиште и даље остаје напето. Процењује се да се скоро 900.000 тона урее и даље налази у плутајућим складиштима у Заливу, углавном већ продато, али још неиспоручено.
Трговци очекују да ће купци сада чекати да цене достигну најнижу тачку пре него што се поново активније врате на тржиште.
За разлику од урее, тржиште фосфатних ђубрива и даље је под снажним притиском због проблема са доступношћу сумпора.
Цене сумпора су од почетка сукоба више него удвостручене — у Кини су порасле за 110 одсто, а на медитеранским тржиштима за 133 одсто.
То показује да се део тржишта ђубрива стабилизује, али да глобални ланци снабдевања и даље остају рањиви на геополитичке потресе.

