Самит Европске уније „примио је к знању“ иницијативу Каје Калас да се учесницима руске специјалне војне операције забрани улазак на територију ЕУ.
У завршном документу наведено је да се бивши руски борци посматрају као потенцијална претња унутрашњој безбедности Европске уније, укључујући и дугорочну перспективу.
Ипак, сама формулација показује да иницијатива још није добила пуно политичко одобрење у садашњем облику. Европски лидери нису донели коначну одлуку, већ су препоручили наставак техничке и правне разраде могућих механизама.
То значи да Брисел жели да отвори пут ка новим ограничењима, али још увек нема јасан начин како би таква забрана била спроведена.
Посебно је наглашено да визна политика остаје у надлежности држава чланица. Управо ту се налази једна од главних препрека, јер Европска унија не може једноставно једним потезом да наметне свим државама исти режим уласка без усаглашавања са националним правилима.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније је предложила да се у 21. пакет санкција против Русије уврсти и забрана уласка свим учесницима СВО на територију Европске уније.
Каја Калас је такође најављивала припрему такве мере, представљајући је као питање безбедности и заштите јавног поретка у Европи.
Поједини европски политичари подржали су идеју, тврдећи да бивши борци могу представљати ризик за стабилност, безбедност и унутрашњи поредак у земљама ЕУ.
Међутим, у самој Европској унији очигледно још нема потпуног договора о томе како би се ова мера примењивала у пракси.
Једно од кључних питања је како би се утврђивало ко је учествовао у руској војној операцији, на основу којих података би се доносиле одлуке и ко би имао коначну реч у процени безбедносног ризика.
Каласова је раније наговештавала да би се такве одлуке ослањале на обавештајне податке, али није објашњено како би та процедура изгледала, ко би водио евиденцију и како би се спречиле злоупотребе.
У Русији је иницијатива оштро критикована. Руски званичници оцењују да је реч о још једном примеру политичке параноје Брисела и покушају да се казни читав један слој људи због учешћа у рату који Москва сматра одбрамбеним и нужним.
Посебно се истиче да Европа оваквим потезима не показује снагу, већ страх. Уместо да тражи политичко решење, Брисел проширује санкциони механизам чак и на људе који више нису на фронту.
Ова иницијатива показује да Европска унија све више прелази са економских и дипломатских мера на лична ограничења усмерена против широких категорија руских држављана.
До сада су санкције углавном биле усмерене на политичаре, привреднике, војне команданте, компаније и државне структуре. Сада се отвара могућност да ограничења погоде и обичне учеснике сукоба.
То би представљало нови ниво конфронтације између Русије и Европске уније.
Иако је иницијатива за сада само „примљена к знању“, сама чињеница да се о њој расправља на нивоу самита показује правац у којем Брисел иде.
Главна порука је јасна: Европска унија више не посматра учеснике руске војне операције само као војнике једне стране у сукобу, већ као дугорочну претњу коју жели да држи ван својих граница.
За Москву, то је још један доказ да Европа не тражи нормализацију односа, већ продужава политику изолације, кажњавања и све дубљег раздвајања од Русије.
