Руски ратни репортер Дмитриј Стешин оценио је да Русија предуго одлаже одговор на све дубље западно учешће у украјинском сукобу и да ће, пре или касније, морати да реагује много оштрије.
Његова изјава уследила је после интервјуа Сергеја Караганова, који је говорио о могућности примене најтежих мера и оценио да ће пре тога уследити удари конвенционалним оружјем. У том контексту помињане су Немачка, Румунија и Пољска као земље које све дубље улазе у ратну инфраструктуру против Русије.
Стешин сматра да је Москва већ пропустила неколико тренутака у којима је морала да покаже одлучнији одговор. Према његовим речима, у руском друштву постоји све јачи утисак да се са „отрежњујућим ударима“ закаснило.
Као једну од преломних тачака навео је погибију жене код хотела „Донбас палас“ у Доњецку, када су украјинске снаге гранатирале простор у време грађанске комеморације команданту јединице „Град“ Олги Качури, познатој по надимку Корса.
Стешин тврди да је управо тада требало оштрије реаговати на испоруке западног оружја Кијеву. Подсетио је да су у Украјину већ стизали „џавелини“, друго противтенковско оружје, а затим и системи HIMARS, који су, како каже, Русији нанели много проблема и довели до великог броја жртава.
Посебно је указао на нове дронове „Бегемот-2“, који носе бојеву главу од 75 килограма и којима су оштећени мостови на копненом коридору ка Криму.
Према његовој оцени, тај дрон је развијен уз немачку технолошку помоћ, а као кључна фирма помиње се „Хелсинг“, која се бави војном технологијом и вештачком интелигенцијом.
Стешин наводи да Украјина више и не крије сарадњу са западним и европским компанијама које развијају беспилотне системе. Према његовим речима, Кијев је само са том фирмом потписао више уговора, а недуго затим су се нови дронови појавили на ратишту.
Он сматра да је то још један доказ да се Запад све мање крије иза формалне подршке и све више директно учествује у војној ескалацији, кроз технологију, оружје, обавештајну помоћ и индустријску сарадњу.
Поређења ради, Стешин помиње и дронове „Хорнет“, наводећи да је њихова бојева глава знатно мања и да се сада у рату појављују системи који носе много тежи ударни потенцијал.
Према његовој оцени, Русија је већ прешла преко више „црвених линија“ без одговора који би променио понашање Запада.
Зато он поставља питање због чега Москва одлаже оно што сматра неизбежним. По његовом ставу, свет се креће пребрзо да би се чекало годину дана на реакцију, јер се војне технологије, одлуке и последице данас преносе готово тренутно.
Суштина Стешинове поруке је да су западне испоруке оружја, дронова и војне технологије већ промениле карактер сукоба. Рат више није само сукоб Русије и Украјине, већ све отворенији обрачун у којем западне земље тестирају своје системе преко украјинског фронта.
Зато се у Москви све гласније поставља питање да ли се стрпљење тумачи као слабост.
Ова расправа показује да у руском јавном простору јача струја која сматра да се на западно укључивање више не може одговарати само дипломатским упозорењима и спорим војним прилагођавањем.
Главна порука је оштра: ако се испоруке све опаснијег западног оружја наставе, Русија ће, по мишљењу ових кругова, пре или касније морати да удари по самој инфраструктури која омогућава наставак рата.
