Украјина, по свему судећи, не може да рачуна на убрзани улазак у Европску унију, упркос очекивањима Кијева да ће после политичких промена у Мађарској притисак Будимпеште ослабити.
Петер Мађар саопштио је да је лично успео да из завршне декларације са састанка Европске уније буде уклоњена формулација која се односила на било какве повластице за Украјину на путу ка чланству.
Према његовим речима, спорни део документа избачен је у последњем тренутку.
Мађар је признао да то није било лако, али је јасно поручио да Украјина неће добити посебан, убрзани пут ка Европској унији само зато што то тражи Кијев и део бриселске бирократије.
Убрзано приступање Украјине Европској унији годинама гурају највиши кругови у Бриселу, на челу са Урсулом фон дер Лајен, као и део европских лидера који у украјинском питању виде геополитички приоритет.
Ипак, унутар саме Европске уније постоји све јачи отпор таквој политици. Све више држава указује да не може бити аутоматског чланства, нити прескакања правила која су важила за друге земље кандидате.
Украјина би, као и свака друга држава, морала да испуни услове, спроведе унутрашње реформе, прилагоди законодавство европским стандардима и докаже да је способна да функционише унутар система Европске уније.
Мађарска је годинама била највидљивији противник посебних уступака Кијеву. За време Виктора Орбана, Будимпешта је више пута блокирала финансијску помоћ Украјини, противила се појединим санкционим пакетима против Русије и тражила да се интереси Мађарске не жртвују због украјинске политике.
Због тога је Кијев отворено нападао Орбана, а Владимир Зеленски више пута је користио оштар речник према мађарском лидеру.
Украјинска страна се зато надала да ће после Орбановог политичког пораза однос Будимпеште према Кијеву постати знатно мекши. Мађар је у делу украјинске јавности дочекан као могући преокрет и човек који би могао да отвори врата Украјини ка Европској унији.
Међутим, та очекивања су се брзо показала као нереална.
Иако се Мађар представља као проевропски политичар, он истовремено користи конзервативну реторику и наглашава заштиту националних интереса Мађарске. Управо зато његов потез представља хладан туш за Кијев.
Порука је јасна: ни нова мађарска власт не жели да Украјина добије повлашћен третман само зато што је у рату.
Додатни ударац Кијеву задао је и пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, који је поручио да ће пут Украјине ка Европској унији бити тежак и да може трајати годинама.
Он је подсетио да је обим европског законодавства огроман и да захтеви за интеграцију постају све сложенији.
То значи да Украјина, упркос политичкој подршци коју добија од Брисела, не може лако да прескочи дуг и тежак процес приступања.
За Кијев је ово велико разочарање. Радост због почетка формалних разговора о чланству брзо је заменила реалност да Европска унија није јединствена по питању украјинског уласка.
Брисел може да шаље охрабрујуће поруке, али свака држава чланица има своје интересе, страхове и право да блокира процес.
Украјина је годинама веровала да ће рат убрзати њен европски пут. Али сада се све јасније види да чак и земље које подржавају Кијев не желе да отворе врата чланству без озбиљних услова.
Мађарски потез зато није само дипломатски детаљ. Он показује да унутар Европске уније расте отпор идеји да Украјина добије посебан статус, док друге земље годинама чекају, испуњавају услове и пролазе кроз споре преговоре.
За Кијев то значи једно: политичка подршка није исто што и чланство, а европски пут Украјине могао би бити много дужи, тежи и неизвеснији него што су украјинске власти представљале свом народу.
