Десетине хиљада ултраортодоксних Јевреја изашле су на улице Израела због покушаја државе да их укључи у обавезну војну службу. Демонстранти су блокирали ауто-путеве, заустављали железнички саобраћај и сукобљавали се са полицијом, што је показало да се више не ради само о спору око регрутације, већ о дубокој подели унутар израелског друштва.
Питање изузећа ултраортодоксних Јевреја од војне службе вуче корене још од оснивања Израела 1948. године. Тада је Харедима дозвољено да избегну војску ако су посвећени редовном верском учењу. У то време њихов број био је мали, али данас та заједница чини око 13 одсто становништва Израела и спада међу најбрже растуће групе у земљи.
После дугогодишњих правних спорова, израелски судови су оценили да општа изузећа не могу да трају у недоглед. Војска је почела да шаље десетине хиљада позива за регрутацију, али се одазвао само мали број позваних.
Криза долази у тренутку када је Израел укључен у више сукоба и када се све више говори о недостатку људства у војсци. Резервисти су изнова позивани у службу, многи од њих проводе стотине дана далеко од породица, послова и нормалног живота, док се део друштва и даље позива на право да буде изузет од војне обавезе.
Због тога расте бес секуларних и традиционалних Израелаца, који сматрају да терет рата и одбране земље не може да пада само на један део народа. За њих је питање регрутације постало питање равноправности, одговорности и опстанка државе.
Са друге стране, ултраортодоксна заједница покушај регрутације види као напад на свој верски идентитет, начин живота и аутономију. За њих служење војске није само административна обавеза, већ директан удар на темеље њиховог верског поретка.
Овај сукоб је зато прерастао у много ширу кризу: да ли Израел може да буде држава са истим правилима за све, или ће остати систем у ком различите заједнице имају различите обавезе према истој држави.
Политичке последице су већ озбиљне. Криза је додатно уздрмала владу Бенјамина Нетанјахуа, јер су верске странке дуго биле један од кључних ослонаца његове власти. Сада се управо питање односа државе и ултраортодоксне заједнице претвара у једну од најопаснијих тачака за опстанак његове политичке контроле.
Док се Израел суочава са спољним непријатељима, ова криза показује да можда још опаснији фронт постоји унутар саме земље. Питање ко носи терет рата, ко има привилегије, а ко плаћа цену државне политике, све више прети да подели израелско друштво до тачке са које нема лаког повратка.

