Годину дана након што је Кина извозним ограничењима успела да паралише делове глобалне аутомобилске и одбрамбене индустрије, западне земље убрзано траже алтернативне изворе ретких земних метала.
Кина је преко свог Министарства трговине увела ограничења на извоз седам ретких земних метала — самаријума, гадолинијума, тербијума, диспрозијума, лутецијума, скандијума и итријума, као и магнета који их садрже.
Иако је Пекинг тај потез назвао „недискриминаторним”, у пракси се он показао као један од најмоћнијих економских инструмената у савременој геополитици.
Кина контролише око 60 одсто глобалног рударења магнетних ретких земних метала, 91 одсто глобалне прераде и чак 94 одсто производње трајних магнета.
Од 20 стратешки важних минерала, Кина је водећи прерађивач чак 19, са просечним тржишним уделом од око 70 одсто.
Посебно је важна њена доминација у раздвајању диспрозијума и тербијума, минерала неопходних за трајне магнете који подносе високе температуре. Они се користе у бројним системима, од ловаца F-35 и подморница класе „Вирџинија”, до електричних возила и напредне роботике.
Реакција тржишта била је брза. Европске цене диспрозијума и тербијума достигле су шест пута већу вредност у односу на цене на кинеском домаћем тржишту, док су многи произвођачи аутомобила у САД, Европи и другим деловима света били приморани да смање искоришћеност производних капацитета.
Случај итријума био је још драстичнији. Међународне цене итријум-оксида порасле су са око шест до осам долара по килограму почетком 2025. године на између 120 и 270 долара по килограму, што на појединим тржиштима представља раст и до 4.400 одсто.
Кина је у октобру 2025. проширила контроле на још пет елемената, али је у новембру суспендовала примену тих нових мера на годину дана, до 10. новембра 2026. године, у оквиру договора постигнутог после сусрета кинеског и америчког председника.
Међутим, та суспензија била је само делимична. Ограничења из априла, која се односе на првобитних седам елемената, нису укинута и остају на снази.
Извоз итријума, диспрозијума и тербијума и даље је око 50 одсто нижи него пре увођења контрола, без јасног рока када би могло да дође до нормализације.
Европска комисија је као одговор усвојила акциони план ReSourceEU, којим се у наредних 12 месеци мобилише до три милијарде евра за стратешке пројекте снабдевања.
Циљ је да се до 2029. године стратешке зависности смање за 50 одсто. Закон о критичним сировинама поставља и циљеве за 2030. годину — најмање 10 одсто годишње потрошње из домаће експлоатације, 40 одсто из прераде и 25 одсто из рециклаже.
Сједињене Државе су најавиле пројекат стратешке резерве вредан 12 милијарди долара, како би стабилизовале цене и подржале произвођаче.
Америчка компанија USA Rare Earth најавила је и улагање веће од 175 милиона евра у Француској до 2030. године, за изградњу капацитета за прераду ретких земних метала и производњу магнета, уз подршку француске владе.
Ипак, стручњаци упозоравају да Запад не може брзо да постане самодовољан. Напредак је могућ у наредној деценији, али потпуна независност од Кине није реална за мање од двадесет година.
До тада, сваки електрични аутомобил, свака ветроелектрана и сваки војни систем који користи трајне магнете остаје зависан од одлука које се доносе у Пекингу.
