Француска се суочава са демографским падом, старењем становништва и све већим недостатком радне снаге, због чега имиграција постаје не само политичко, већ и економско питање од првог значаја.
Према најновијим пројекцијама француског Националног института за статистику и економске студије, Француска би од 2037. године могла да уђе у период пада броја становника. Главни разлози су смањење наталитета и старење популације.
Институт у својим пројекцијама предвиђа позитиван миграциони салдо од око 150.000 људи годишње, али истиче да ни имиграција сама по себи неће бити довољна да на средњи и дуги рок у потпуности надокнади природни пад становништва.
Тема је политички изузетно осетљива, посебно уочи председничких избора. Део француских политичара тражи оштрије ограничење долазака, док економски кругови све отвореније упозоравају да привреда без имигрантске радне снаге не може да функционише.
Министар правде Жералд Дарманен недавно је предложио трогодишњи мораторијум на све миграционе токове. Бивши премијер Габријел Атал залаже се за смањење породичне имиграције у корист економске, док Едуар Филип говори о „изабраној и контролисаној“ економској имиграцији. Десница, предвођена Националним окупљањем, одавно тражи драстично смањење долазака.
С друге стране, послодавци упозоравају да је недостатак радника већ постао једна од главних препрека развоју француске привреде. Посебно су погођени угоститељство, хотелијерство, грађевинарство, пољопривреда, личне услуге, индустрија и занатски сектор.
„Главна препрека реиндустријализацији Француске јесте притисак на запошљавање“, оценио је Филип Мутриси из јавне инвестиционе банке Bpifrance, указујући на потребу за техничарима и квалификованим радницима.
Представници малих предузећа, занатлија, трговаца и самосталних професија поручују да је тврдња да Француској више нису потребни имигранти економски неодржива. У бројним секторима, како истичу, домаће радне снаге једноставно нема довољно.
Француско Министарство рада и Министарство унутрашњих послова већ разговарају са послодавцима и синдикатима о поједностављењу процедура за запошљавање странаца и регулисање статуса оних који већ раде без папира.
Министар рада Жан-Пјер Фарандо поручио је да је Француској потребна радна имиграција, док се очекују нове мере које би требало да олакшају издавање и обнову боравишних дозвола за раднике.
Проблем није нов. Европска унија је већ усвојила регулативу о стварању такозваног „фонда талената“, како би се олакшао долазак квалификованих радника из иностранства. У образложењу се наводи да су легалне и уређене миграције неопходне због недостатка радне снаге, демографских трендова, одрживости социјалних система и економске конкурентности.
У Француској је крајем 2024. године било више од 450.000 важећих боравишних дозвола из економских разлога, од укупно 4,3 милиона. Тај број се учетворостручио за десет година, што показује да је тренд већ дубоко укорењен.
Пољопривреда је један од најјаснијих примера. Француска производња не може да функционише без више од 10.000 сезонских радника из Марока и око 3.000 из Туниса. Сличан проблем имају и рибарство, туризам и алпска одмаралишта, где су страни сезонски радници постали неопходни.
Француска се тако нашла пред тешким избором: политички притисак гура земљу ка ограничењима, док економска реалност показује да без имигрантске радне снаге многи сектори не могу да опстану.
Закључак је да имиграција више није само идеолошка тема, већ питање демографске одрживости, економског развоја и будућности француског тржишта рада.
Подаци су сређени на основу текста „Монда“ и пројекција INSEE које су у њему наведене. (lemonde.fr)
