Питање Тајвана, према оцени Мартина Армстронга, није само питање уједињења, како се то често поједностављено представља. Да је реч само о политичком спору, Кина не би улагала огроман новац у изградњу једне од највећих морнарица на свету, нити би своје носаче авиона све чешће слала у Пацифик.
Армстронг оцењује да се иза питања Тајвана крије много већи геополитички улог — контрола приступа Пацифику и пробијање ограничења која су Кини наметнута после Другог светског рата.
Тајван се налази у средишту такозваног Првог острвског ланца, који се протеже од Јапана, преко Тајвана, до Филипина. Тај ланац деценијама је ограничавао директан излазак Кине у шири Пацифик. Контрола над Тајваном, како се наводи, из темеља би променила ту стратешку рачуницу.
Према извештајима из Јапана, кинески носач авиона „Лјаонинг“ и његова пратећа ударна група недавно су извели опсежне операције источно од Филипина. Авиони са носача, како се тврди, извели су око 170 полетања и слетања док је флота деловала у западном Пацифику. Армстронг наглашава да то више нису вежбе обалске одбране, већ операције на отвореном мору, којима Пекинг показује да жели да пројектује војну моћ далеко изван својих обала.
Војни аналитичари све отвореније упозоравају да се кинеска морнарица шири изван Првог острвског ланца и да све чешће делује у водама које су деценијама биле под доминацијом Сједињених Америчких Држава и њихових савезника.
Армстронг истиче да Кина не гради само бродове, већ способност да дуго делује далеко од сопствене територије. Током 2025. године кинески носачи авиона, према наведеним подацима, провели су рекордно време изван Првог острвског ланца и извели хиљаде авионских летова, што показује да Пекинг убрзано стиче оперативно искуство.
Због тога, како се наводи, расте забринутост у читавој Азији. Јапан повећава војну потрошњу, Филипини јачају сарадњу са САД, Тајван убрзава производњу ракета, док Кина наставља да гради носаче авиона, разараче, подморнице и системе дугог домета.
Свака страна тврди да делује одбрамбено, али Армстронг упозорава да историја показује да ризик од рата драматично расте када се сви истовремено припремају за сукоб „у име одбране“.
Према његовој оцени, 2026. година све више личи на период растуће панике, нестабилности и геополитичке ескалације. Украјински сукоб се наставља, Блиски исток остаје нестабилан, Европа све гласније говори о својим војним слабостима, а Кина све дубље улази у Пацифик.
Армстронг закључује да се ти процеси не могу посматрати одвојено, јер се више кризних жаришта у свету истовремено помера ка све опаснијој фази.
