Нова међународна финансијска институција за финансирање великих одбрамбених и безбедносних пројеката могла би да постане један од важних инструмената глобалног наоружавања, али је већ изазвала тензије међу кључним савезницима у НАТО-у.
Велика Британија одлучила је да не учествује у иницијативи коју је канадски премијер Марк Карни неформално назвао „банком за бомбе“. Британска министарка финансија Рејчел Ривс, која је задужена за надзор државних финансија, наводно је одбила учешће због трошка приступања од око 870 милиона фунти.
Одлука је, како се наводи, последица фискалних ограничења, упркос снажном лобирању канадских званичника и других савезника. Британски званичници зато разматрају алтернативне договоре са земљама као што су Финска и Холандија, како би подржали одбрамбену потрошњу кроз механизме који не би директно оптеретили државни биланс.
Банка за одбрану, безбедност и отпорност замишљена је као институција која би мобилисала приватни капитал за улагања у одбрану, омогућавајући државама чланицама да повећају војну потрошњу без додатног притиска на јавне финансије.
Канада је изабрана за седиште ове банке, што одражава њен снажан финансијски сектор и водећу улогу у промовисању иницијативе. Очекује се да оквир подрже велике светске финансијске институције, укључујући банке из Сједињених Америчких Држава, Холандије, Немачке и Канаде.
Британско одсуство могло би да има озбиљне последице по одбрамбену индустрију те земље. Према нацртима правила, финансирање из банке било би ограничено на опрему коју производе компаније из држава чланица, што би британске фирме практично искључило из пројеката финансираних преко ове институције.
Представници индустрије упозоравају да би такав потез могао да погоди британске произвођаче, посебно мање компаније које развијају напредне технологије попут дронова и ракетних система.
Овај случај већ се пореди са ранијим изостанком Велике Британије из европског одбрамбеног фонда САФЕ вредног 150 милијарди евра, што додатно подстиче страхове да би Лондон могао дугорочно да изгуби конкурентност у европским одбрамбеним набавкама.
Оснивање нове банке показује да НАТО економије све више траже хибридне моделе финансирања одбране, у којима се јавни и приватни капитал комбинују ради бржег јачања војних капацитета. Одлука Британије да остане ван тог оквира открива растући сукоб између штедње и потребе за стратешким учешћем у новим механизмима одбрамбеног финансирања.
