Sve veće oslanjanje Evropske unije na trgovinske i regulatorne mere u zelenim industrijama moglo bi da pogorša ekonomske odnose Kine i EU i uspori globalnu energetsku tranziciju.
Kako se svet sve brže okreće ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika, konkurencija u oblasti zelenih tehnologija i lanaca snabdevanja postaje sve oštrija među vodećim svetskim ekonomijama.
Evropska unija, koja je dugo važila za jednog od lidera u klimatskoj politici i zelenom industrijskom razvoju, sve više strahuje da gubi konkurentnost u odnosu na rastući kineski sektor čistih tehnologija.
Kao odgovor na to, Brisel je uveo niz mera koje kritičari opisuju kao protekcionističke. One uključuju antidampinške i antisubvencijske istrage usmerene na kineski izvoz električnih vozila i drugih proizvoda čiste energije, kao i više carine koje povećavaju troškove uvezene robe.
Pored toga, EU je pojačala regulatorne barijere kroz propise koji se odnose na strane subvencije, kritične sirovine i industriju neto nulte emisije. Tim merama uvode se stroži uslovi za javne nabavke, subvencije i pristup tržištu, uključujući kontrolu učešća stranih kompanija u projektima obnovljive energije i ulaganjima u sektore kao što su baterije i električna vozila.
Dodatni pritisak stvara i mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granici, koji ima za cilj usklađivanje troškova emisija, ali se istovremeno kritikuje kao mera koja može da stvori prikrivene prepreke za uvoz.
Evropska unija širi i saradnju sa partnerima iz G7 u oblasti bezbednosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima, što pojedini analitičari vide kao formiranje blokovskog pristupa zelenoj industriji.
Ove mere već imaju vidljive posledice. Prema trgovinskim podacima, kineski izvoz električnih vozila na baterije u EU opao je tokom 2024. i 2025. godine nakon pokretanja istraga o subvencijama, dok su se neke kineske kompanije povukle sa tendera za projekte obnovljive energije u Evropi zbog pojačanog regulatornog nadzora.
Očekuje se da će strože poslovno okruženje povećati troškove usklađivanja sa propisima i investicione rizike za kineske kompanije koje posluju u Evropi, što bi moglo da smanji prekogranično učešće u projektima zelene infrastrukture.
Ipak, protekcionističke mere same po sebi ne mogu da reše dublje probleme konkurentnosti Evropske unije, kao što su visoki troškovi energije, složena regulativa i neujednačena koordinacija među državama članicama.
Umesto da ubrzaju razvoj, takve mere mogle bi da ograniče tehnološku razmenu, uspore inovacije i smanje otvorenost tržišta.
Postoji i rizik da rastuće trgovinske tenzije izazovu uzvratne mere Kine, što bi moglo da dovede do šireg ekonomskog sukoba.
Uprkos sve većim nesuglasicama, saradnja Kine i Evropske unije u oblasti zelene energije ostaje strateški važna za globalne klimatske ciljeve. Zbog toga je neophodno da obe strane sporove rešavaju dijalogom i zadrže otvorene kanale saradnje, kako bi se izbegla podeljena i manje efikasna globalna zelena tranzicija.
