Иран је, према процурелим трговинским и транспортним документима, преко мреже компанија у Уједињеним Арапским Емиратима тајно набављао напредну кинеску сателитску комуникациону опрему, која се повезује са програмом иранских дронова и ракета.
Документи показују да је опрема кинеске производње послата из Шангаја у луку Џебел Али у Дубаију, а затим пребачена у Иран.
Наводи се да је реч о војној сателитској антени кинеске компаније StarWin, док је набавку организовала компанија Telesun из емирата Рас ел Хајма.
У царинским документима пошиљка је описана као „антена и додаци“, а тежила је готово 1,8 тона. Након доласка у Дубаи, опрему је преузео ирански брод Rama III.
Подаци о кретању тог брода указују да је, како се сумња, намерно слао лажне навигационе сигнале како би прикрио стварну руту и крајње одредиште. Каснији сателитски снимци показали су пловило које по изгледу и димензијама одговара том броду у иранској луци Шахид Раџаи у Бандар Абасу.
Крајњи прималац пошиљке била је иранска телекомуникациона компанија Ertebatat Faragostar Kish, а документа указују да је опрема набављена за пројекат повезан са компанијом Saman Industrial Group.
Америчке власти су раније санкционисале Saman Industrial Group, тврдећи да је реч о комерцијалном паравану за структуре повезане са развојем балистичких ракета, дронова и електронског ратовања у оквиру Иранске револуционарне гарде.
Овај случај посебно је осетљив јер су Уједињени Арапски Емирати касније били међу метама иранских напада након америчко-израелских удара на Иран.
Према наводима из текста, Техеран је против УАЕ употребио велики број дронова и ракета, што је додатно отворило питање како је осетљива технологија, преко комерцијалних и логистичких канала у Заливу, могла да заврши у рукама иранских војних структура.
Открића би могла да појачају притисак на власти УАЕ да строже контролишу компаније које послују у слободним трговинским зонама, како би се спречило да се преко тих канала заобилазе санкције и набавља технологија која може бити употребљена у војне сврхе.
