Укупно 27 земаља покренуло је процедуре за активирање кризних финансијских инструмената Светске банке, како би брзо дошле до средстава из већ постојећих програма након избијања рата са Ираном.
Документ не наводи које су земље укључене у овај процес, нити укупан износ новца који се тражи.
Према доступним информацијама, три земље су већ одобриле нове кризне инструменте од почетка сукоба на Блиском истоку 28. фебруара, док остале још завршавају потребне аранжмане.
Рат и поремећаји на глобалном енергетском тржишту изазвали су шире економске последице, укључујући удар на ланце снабдевања и кашњења у испорукама важних пошиљки ђубрива земљама у развоју.
Званичници Кеније и Ирака потврдили су да траже брзу финансијску помоћ Светске банке како би ублажили последице кризе. Кенија се суочава са наглим растом цена горива, док Ирак трпи оштар пад прихода од нафте.
Ових 27 земаља део је шире групе од 101 државе које имају приступ унапред припремљеним механизмима финансирања за кризне ситуације.
Међу њима су 54 земље укључене у опцију брзог одговора Светске банке, која владама омогућава приступ до 10 одсто неисплаћених средстава из постојећих програма у случају ванредних околности.
Председник Светске банке Аџај Банга раније је изјавио да би кризни инструменти ове институције могли да обезбеде између 20 и 25 милијарди долара брзо доступних средстава.
Он је додао да би прерасподелом делова постојећег портфолија Светска банка могла да повећа доступно финансирање на 60 милијарди долара у периоду од шест месеци, уз могућност да се укупна сума касније подигне на око 100 милијарди долара.
Истовремено, Међународни монетарни фонд очекује да би до дванаест земаља могло да затражи између 20 и 50 милијарди долара краткорочне финансијске подршке, али је за сада поднет релативно мали број формалних захтева.

