Чешки председник Петр Павел позвао је НАТО да покаже одлучност према Русији, оцењујући да Москва стално тестира спремност Алијансе на њеном источном крилу.
Павел је поручио да би одговор НАТО-а морао да буде довољно снажан, а у појединим случајевима и асиметричан, како би се зауставило провокативно понашање Москве.
Он је као могуће мере навео обарање летелица које нарушавају ваздушни простор, искључивање интернета или сателитских система, као и одсецање руских банака од глобалних финансијских токова.
Павел, који је пензионисани генерал и бивши председник Војног комитета НАТО-а, оценио је да Русија већ годинама испитује границе реакције Алијансе, водећи рачуна да њени потези остану испод прага који би активирао члан 5 НАТО уговора.
Члан 5 предвиђа да се оружани напад на једну чланицу сматра нападом на све чланице Алијансе.
„Када сам их питао зашто изводе провокативне акције у ваздуху, блиске сусрете или прелете изнад ратних бродова у Црном и Балтичком мору, њихов одговор је био — зато што можемо. То је управо врста понашања коју смо дозволили“, рекао је Павел.
Он је упозорио да НАТО ризикује да буде подељен и неспособан за деловање ако поједини европски лидери увек дају предност дипломатском решењу, иако Русија, како је навео, не показује спремност за такву врсту решења.
„Русија, нажалост, не разуме леп језик. Они углавном разумеју језик моћи, идеално праћен акцијом. Ако се кршења ваздушног простора НАТО-а наставе, морали бисмо да донесемо одлуку о обарању беспилотне или пилотиране летелице“, нагласио је Павел.
Чешки председник сматра да би НАТО требало да размотри и мере које не би односиле људске животе, али би биле довољно осетљиве да Москва схвати да не може да настави истим путем.
Као примере је навео искључивање интернета или сателита, уз напомену да је Starlink показао колико такви системи могу да утичу на ратиште, као и потезе против руских банака у међународном финансијском систему.
Павел је поновио упозорења да ће Русија вероватно појачати своје деловање ако НАТО не одговори на кршења са којима се данас суочава.
Према његовим речима, Москва у својој доктрини има приступ „ескалирати ради деескалације“, што значи да ће, ако јој се нешто дозволи, покушавати све више и више.
Он је критиковао и то што Европа није успела да дефинише сопствену политику према Русији и будућем безбедносном поретку после рата у Украјини.
„Уместо тога, углавном чекамо шта ће доћи из Вашингтона. А чак би и Сједињене Државе могле бити задовољније да је Европа активнија. Ако не изађемо са сопственим предлозима, онда изгледамо слабо или дезоријентисано“, поручио је Павел.
Он је оценио да је најбољи тренутак за јачи притисак на Русију био прошле године, када се Москва суочавала са економским и војним тешкоћама.
Павел се осврнуо и на унутрашњи политички спор у Чешкој са премијером Андрејом Бабишем око тога ко би требало да представља земљу на предстојећем самиту НАТО-а у Анкари.
Чешки председник тврди да је реч о питању принципа и улози председника, а не о личном или страначком сукобу. Навео је да и даље постоји простор за компромис који је понудио премијеру.
Према његовом предлогу, он би присуствовао неформалним разговорима на самиту, док би влада преузела учешће у расправама о одбрамбеној потрошњи.

