Grokipedia, енциклопедија заснована на вештачкој интелигенцији коју је покренуо Илон Маск, у обради осетљивих тема чешће се ослања на десничарске изворе него Wikipedia, показало је ново истраживање.
Студија је утврдила да се у чланцима о религији, историји, књижевности и уметности на Grokipedia чешће цитирају десничарски медији у поређењу са одговарајућим чланцима на Wikipedia.
Истраживачи са Trinity College у Даблину и Технолошког универзитета у Даблину анализирали су скоро 18.000 најуређиванијих страница на енглеској Wikipedia и упоредили их са чланцима на Grokipedia, коју је Маскова компанија xAI покренула у октобру прошле године.
Иако су обе енциклопедије у целини показале сличне политичке склоности, студија је указала на значајне разлике. Две трећине анализираних чланака на Grokipedia биле су знатно измењене и ослањале су се на мањи број извора него њихови еквиваленти на Wikipedia.
Налази студије поклапају се са ранијим истраживањем из јануара, које је такође указало на забринутост у вези са Grokipedia. Иако је већина чланака показивала леволибералну пристрасност, утврђено је да би чланци о контроверзним темама могли да фаворизују садржај десничарског предзнака.
Европска комисија је у јануару покренула истрагу против Маскове компаније xAI у складу са Законом о дигиталним услугама, како би утврдила да ли је платформа унутар Европске уније ширила незаконит садржај, укључујући манипулисане сексуално експлицитне слике.
Аутори студије упозоравају да генеративни системи вештачке интелигенције могу преобликовати јавно знање на начине који су мање видљиви од традиционалних уредничких процеса.
Главна ауторка студије Саидех Мохамади навела је да, за разлику од Wikipedia, где су пристрасности видљиве и где их корисници могу оспорити и исправити, системи које генерише вештачка интелигенција делују углавном нетранспарентно.
„То значи да до промена у ставовима или изворима може доћи без икакве одговорности или уредничког надзора“, рекла је Мохамади.
Стручњаци упозоравају да брзо ширење система знања заснованих на вештачкој интелигенцији отвара и шира питања управљања овим технологијама. Они указују на ризике сличне онима који су већ виђени на друштвеним мрежама, где је ограничен уреднички надзор допринео ширењу дезинформација са стварним последицама по изборе, јавно здравље и друштвену стабилност.
Професор Таха Јасери са Trinity College у Даблину оценио је да се информационо окружење брзо мења и да је у току огромна трансформација информација унутар „црне кутије“ великих језичких модела, процеса који остаје углавном скривен од јавности.
