Израелска економија забележила је оштар пад у првом кварталу године, док су последице рата са Ираном и сукоба на северу земље снажно погодиле пословање, потрошњу и свакодневни живот.
Бруто домаћи производ Израела пао је за 3,3 одсто на годишњем нивоу, сезонски прилагођено, што је лошији резултат од очекивања економиста. Прогнозе су указивале на пад од око два одсто у прва три месеца године.
Ово су први подаци о привредном расту који показују последице рата започетог крајем фебруара, када су Сједињене Државе и Израел покренули нападе на Иран.
Иран је у одговору испалио стотине ракета и приближно исти број дронова према Израелу, док је Хезболах из Либана гађао северне делове земље.
Због борби које су трајале шест недеља, израелске власти ограничиле су јавна окупљања, школе су биле затворене месец дана, а више од 100.000 мушкараца и жена позвано је у војну резерву.
Рат је погодио и приватну и јавну потрошњу. Приватна потрошња пала је за 4,7 одсто, јавна за 4,8 одсто, док је БДП пословног сектора смањен за 3,1 одсто. БДП по становнику пао је за 4,5 одсто.
Иако је пад привреде био тежак, био је нешто блажи него после дванаестодневног рата Израела и Ирана у јуну 2025. године, када је велики број предузећа био потпуно затворен, а БДП у том кварталу пао за 4,3 одсто.
Израелска економија се потом опорављала у последња два квартала 2025. године, а раст је убрзао на нивоу целе године.
Централна банка Израела и Министарство финансија сада очекују да ће економски раст ове године износити 3,8 одсто, након што су раније прогнозе смањене са 5,2, односно 4,8 одсто.
Да би се та очекивања остварила, израелска економија морала би да убрза у наставку године. То ће у великој мери зависити од тога да ли ће се одржати примирја са Ираном, у Либану и у Гази.
Према проценама, Израел је током две године до краја 2025. изгубио 8,6 одсто годишњег БДП-а због готово непрекидног стања сукоба, нарочито због рата у Гази, који је почео после напада Хамаса у октобру 2023. године.
