Тајванско министарство одбране саопштило је да је око острва откривено осам кинеских ратних бродова и један службени брод, само дан након што је амерички председник Доналд Трамп завршио посету Кини.
Тајванске оружане снаге навеле су да су пратиле ситуацију и реаговале у складу са развојем догађаја.
Према саопштењу Тајпеја, током тог периода није откривено присуство кинеских војних авиона у близини Тајвана. Дан раније, тајванска страна је пријавила седам кинеских ратних бродова и један службени брод у близини својих територијалних вода.
Ово ново кретање кинеских пловила уследило је непосредно после Трамповог сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом у Пекингу, где је питање Тајвана било једна од најосетљивијих тема разговора.
Трамп је после састанка изјавио да не верује да ће Кина предузети агресивне кораке против Тајвана док је он на власти.
„Не мислим да ће ишта урадити док сам ја овде. Када не будем овде, мислим да би могли, да будем искрен“, рекао је Трамп.
Он је додао да Кина не жели да Тајван прогласи формалну независност.
„То није преузимање. Они само не желе да виде да то место, назовимо га местом јер нико не зна како да га дефинише, оде у независност“, поручио је Трамп.
Си Ђинпинг је, према наводима, током разговора приватно упозорио Трампа да би разлике око Тајвана могле да доведу Сједињене Државе и Кину до конфронтације или сукоба.
Трампове изјаве поново су отвориле питање америчке подршке Тајвану. Он је описао Тајван као „помало тежак проблем“, указујући на географску и војну предност Кине.
„Када погледате однос снага, Кина је веома моћна, велика земља. То је врло мало острво. Замислите, удаљено је 59 миља. Ми смо удаљени 9.500 миља“, рекао је Трамп.
Амерички председник је потврдио и да још није одлучио да ли ће наставити са раније одобреним пакетом продаје оружја Тајвану, након што је током посете чуо примедбе кинеског председника.
Кина сматра Тајван делом своје територије и више пута је поручила да ће острво ставити под своју контролу, ако буде потребно и силом. Тајван, са друге стране, функционише самостално, са сопственом владом, војском и економијом.
Питање Тајвана остаје једна од најопаснијих тачака у односима Вашингтона и Пекинга. Кина последњих година појачава војни притисак око острва честим слањем бродова и авиона, док Тајпеј упозорава да такве активности угрожавају стабилност целог региона.

