Европа све отвореније разматра ограничења за америчке технолошке гиганте Мајкрософт, Амазон и Гугл у управљању најосетљивијим државним подацима, укључујући финансијску документацију, судске списе и здравствене информације.
Такав потез означава велики преокрет у односима Европе и америчког технолошког сектора. Брисел припрема мере у оквиру пакета који се односи на технолошки суверенитет, а њихов циљ је да се ограничи начин на који страни добављачи услуга у облаку управљају осетљивим подацима јавног сектора.
У средишту проблема налази се чињеница да америчке компаније данас контролишу велики део европске дигиталне инфраструктуре. Годинама су европске владе препуштале здравствене системе, судске евиденције, пореске системе, финансијске базе података, владину комуникацију и институционалне архиве платформама које контролишу Amazon Web Services, Microsoft Azure и Google Cloud.
Кључни спор односи се на амерички закон CLOUD Act, усвојен 2018. године, који омогућава властима САД да од америчких компанија траже приступ подацима, без обзира на то где се ти подаци физички налазе. То значи да европски државни подаци смештени у дата центру у Франкфурту или Паризу, ако њима управља америчка компанија, могу да потпадну под америчку правну надлежност.
То директно доводи у питање идеју дигиталног суверенитета. Европа је годинама свету држала лекције о заштити приватности кроз GDPR, док је истовремено огроман део сопствене дигиталне инфраструктуре препуштала страним корпорацијама које послују по страним правним правилима.
Сада, у све нестабилнијем геополитичком окружењу, дигитални суверенитет постаје један од приоритета европске политике.
Америчке компаније држе око 70 одсто европског тржишта инфраструктуре у облаку, јер Европа није успела да изгради довољно конкурентне домаће алтернативе. Уместо да на време развија сопствену технолошку снагу, Европа се годинама више ослањала на регулацију него на иновације.
Сада покушава да ту зависност преокрене политичким мерама. То је део ширег процеса у којем глобализација уступа место технолошком национализму.
Ко контролише податке, контролише обавештајне системе, финансијске токове, комуникацију и политичку моћ. Због тога државе све више страхују од зависности од страних облачних сервиса. Подаци су постали један од најважнијих ресурса савременог доба.
Америчке компаније већ покушавају да се прилагоде новој ситуацији кроз такозване европске суверене облаке, који би физички и правно требало да буду одвојени од америчких операција. Амазон је најавио улагање веће од 7,8 милијарди евра у европски суверени облак са седиштем у Немачкој.
Ипак, многи европски званичници више нису уверени да је такво раздвајање довољно, јер матичне компаније и даље остају амерички правни субјекти и подлежу америчким законима.
Светска економија све више се цепа на супарничке блокове у којима нестаје поверење, а државе покушавају да обезбеде контролу над капиталом, ресурсима, производњом и дигиталном инфраструктуром.
