Јединственост евроазијског континента није само у томе што је највећи и најбогатији. Тај континент тек треба да одигра своју улогу у стабилизацији глобалне ситуације, истакао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
Руски министар је обратио пажњу на то да на простору евроазијског континента не постоји једна заједничка структура.
“Постоје ОЕБС, АСЕАН, интеграциони оквир у Јужној Азији уз учешће Индије, ШОС, структуре на постсовјетском простору — ЗНД, ЕАЕС и ОДКБ — али јединствена ‘кишобранска’ структура још увек не постоји. Не мора то нужно бити организација, већ нека врста форума у оквиру којег би цела Евроазија могла да води јасан дијалог”, истакао је руски министар.
Према његовим речима, то се у великој мери објашњава чињеницом да “Европа задржава своје неоколонијално и колонијално размишљање, те и даље жели свуда да намеће своја правила”.
“За Европском унијом и Северноатлантски савез шири свој утицај на читав евроазијски простор, већ изражавајући своју забринут због дешавања у Јужном кинеском мору, Тајванском мореузу, Југоисточној и Североисточној Азији”, додао је.
Према његовим речима, није искључено ни да у односима Индије са суседима постоје спољни утицаји.
“Запад жели да будете више заокупљени међусобним свађама него да се концентришете на задатак о коме смо данас разговарали — развој евроазијске континенталне интеграције. То му уопште није потребно. Запад жели да успостави свој поредак у Евроазији. Ствара ‘четворке’, ‘тројке’ и тако даље”, оценио је руски министар.
Он је подсетио да је Запад покушавао да развали остатке Совјетског Савеза и саме Руске Федерације, “чинећи све што је могао да бивше совјетске републике учини непријатељским према Руској Федерацији”.
Како каже, земље са највећом историјом, велике цивилизације које су опстале до данас и настављају да се развијају, морају у неком тренутку да постану свесне своје одговорности – да Евроазију изведу из колонијалне прошлости и да је из неоколонијалног стања преведу у фазу партнерства, међусобног разумевања, превазилажења разлика у статусу које и даље постоје у схватањима појединих западних земаља.
“Мислим да Русија, Индија и Кина могу да одиграју посебну улогу у том правцу”, нагласио је Лавров.
Шеф руске дипломатије је навео да се данас Колективном Западу не допада оно што раде Русија и Кина.
“А сутра се на њиховом месту може наћи било која земља. Државе евроазијског континента, укључујући и земље Персијског залива, веома пажљиво прате како Американци решавају своје проблеме. Забрињава их шта ће се догодити када се гнев Вашингтона усмери на некога за кога је данас тешко и замислити да би могао постати мета. То све брине”, сматра руски министар.
Лавров се осврнуо на то да је пре две године, када је Русија председавала БРИКС-ом, предложен низ иницијатива усмерених на стварање независне инфраструктуре за обрачун и плаћања.
“Предложена је платна иницијатива за међудржавне трансакције, берза жита БРИКС-а, нова инвестициона платформа, као и структура за реосигурање трговинских ризика. Све те области су донедавно биле у потпуности монополизоване од стране западних институција, али постепеним развијањем инфраструктуре и механизама заштићених од једностраних одлука, као и повећањем обрачуна у националним валутама (а не у доларима и еврима), ми, наравно, стварамо гаранције за будући развој”, нагласио је Сергеј Лавров.
Мора се ићи напред, поручио је.
“Надам се да ће тема стварања безбедних механизама, ланаца и обрачунских платформи бити једна од централних тема на седници Савета министара спољних послова удружења која почиње 14. маја, као и Самиту БРИКС-а који ће се у септембру одржати у Индији. То је сада један од најактуелнијих задатака”, закључио је Лавров.
