Ponovljeno rusko kršenje vazdušnog prostora u zemljama na istočnom krilu NATO naglašava hitnu potrebu za konsolidovanjem vazduhoplovne odbrane Alijanse protiv raketa i dronova, rekli su lideri 14 zemalja u zajedničkom saopštenju posle samita saveznika u Bukureštu.
Oni su takođe pozvali na veću saradnju u povećanju kapaciteta odbrambene indusitrije u zajedničkom saopštenju izdatom posle samita grupe B9 koja okuplja devet zemalja istočnog krila Nato u Bukureštu, čiji domaćini su bili rumunski predsednik Nikusor Dar i poljski prdsednik Karol Navrocki.
Saopštenje su potpisali i nordijski članovi NATO – Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska.
“Osuđujemo veoma konfrontaciono rusko delovanje protiv saveznika i partnera, uključujući sabotažu, sajber napade i širok spektar hibridnih napada i destabilizirajućih aktivnosti”, navodi se u zajedničkom saopštenju lidera.
“Ponovljena kršenja vazdušnog prostora na istočnom krilu naglašavaju hitnu potrebu da se nastavi sa jačanjem NATO vazdušne i rakente odbrane uključujući protiv pretnji od bespilotnih letelica”, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.
Ruski dronovi više puta su povredili vazdušni prostor Rumunije, Poljske i baltičkih država. Rusija je negirala da cilja NATO države.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, generalni sekretar NATO Mark Rute i podsekretar SAD za kontrolu oružja i međunarodnu bezbednost Tomas Di Nano su takođe učestvovali na današnjem jednodnevnom skupu.
Sastanak koji se održava uoči NATO samita u Ankari u julu ima za cilj da nađe načine da se smanji sve veći jaz između američkog predsednika Donalda Trampa i Evrope oko iranske krize.
“Dalje povećanje transatlantske industrijske baze, uključujući kroz povećani kapacitet proizvodnje,otpornije lance snabdevanja, efikasnu multinacionalnu nabavku… nepohodno je da bi se odgovorilo na današnje bezbednosne izazove”, piše u zajedničkom saopštenju.
Saopštenje je potpisala takozvana grupa B9, koja uključlje devet centralno i istočno evropskiih NATO saveznika, koja je pokrenuta u Bukureštu kada je Rusija anektirrala Krim od Ukrajine 2014. godine. To su Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka. Potpisali su ga i četiri nordijska člana NATO.
Zelenski je rekao na skupu da je teško reći kakvi bi mogli biti rezultati NATO samita u Ankari ali da bi trebalo da pošalje pozitivne signale celoj evroatlatnskoj zajednici.
“Istovremeno ne treba da se plašimo da razgovaramo o više ujedinjenim evropskim vojnim kapacitetima i onim koji se u nekim oblastima više oslanjaju na sebe”, rekao je Zelenski.
Ukrajina nije član NATO ali je dobila znatnu vojnu i finansijsku pomoć od 32-očlane Alijanse dok pokušava da odvrati rusku invaiju koja je počela u februaru 2022. godine.
