Једна скривена сила тихо повећава све трошкове – од летовања до намирница: слабији амерички долар.
Долар је пао за око 10% у односу на друге главне валуте откако се председник Доналд Трамп вратио у Белу кућу, што потенцијално има улогу у забринутости Американаца за приступачност робе и услуга.
“То је нека врста скривеног пореза”, каже економиста Томас Севиџ из конзервативно оријентисаног Америчког института за економска истраживања. “Оно што ћете моћи да купите за свој долар биће све мање”, казао је он.
Индекс америчког долара, који мери његову вредност у односу на друге главне валуте, забележио је највећи шестомесечни пад за више од 50 година у првој половини 2025. Иако се пад није продубио, индекс долара је и даље око 10% нижи него на почетку Трамповог мандата.
Јак долар чини увоз јефтинијим и може помоћи у контроли инфлације. Слаб долар може повећати цене стране робе, али подстаћи амерички извоз.
Амерички председници дуго су изражавали подршку јаком долару, чак и када су водили политику која је понекад спуштала његову вредност. Трамп је сугерисао да јак долар ставља САД у неповољан положај и да слаб долар помаже америчкој индустрији.
“Зарађујете много више новца са слабијим доларом”, рекао је прошле године што је једна од бројних јавних изјава које показују његову склоност ка паду долара.
Трамп није једини који види користи од слабијег долара.
Последњих месеци разговори о корпоративним зарадама били су испуњени причама о томе како је слабији долар помогао компанијама од Филип Мориса до Кока-Коле, а руководиоци су извлачили фразе попут “повољног утицаја валуте” да би истакли да је пад донео позитивне ефекте ван САД, што је допринело профиту.
“У многим случајевима имамо слабији долар, што није од помоћи”, рекао је Ели Малуф, извршни директор компаније ИнтерЦонтинентал Хотелс у фебруарском разговору, када је та компанија објавила већи профит и приходе.
За велике мултинационалне компаније које послују у иностранству, слабији долар може подстаћи продају производа који изненада постају јефтинији. Али велика већина америчких предузећа не послује ван границе. За оне који опслужују домаће купце, то је друга прича, посебно ако се ослањају на увоз робе.
Тревис Мадеира – ловац на јастоге четврте генерације који је са својим братом основао посао испоруке јастога ЛобстерБоyс, остварује око 80% своје продаје Американцима, за разлику од неких конкурената који првенствено извозе.
“Извозници ће имати предност када је у питању слабљење долара”, каже Мадеира и да плаћа више за увоз мамаца и куповину канадских јастога.
Чак и међу компанијама које имају присуство ван САД, пад долара може имати утицај. Док многе велике компаније штите валутни ризик како би покушале да се изолују или да повећају продају у иностранству, мања предузећа су често подложнија турбуленцијама.
Дејвид Навацио, извршни директор компаније Гентел са седиштем у Пенсилванији, која производи завоје и други медицински материјал, управља фабрикама у Бразилу, Парагвају, Канади, Новом Зеланду и Уједињеном Краљевству. На свакој локацији, долар је пао, повећавајући трошкове Гентела.
Гентелл је морао да подигне неке цене да би одражавао флуктуације валута што се надовезује на друге изазове, укључујући царине и скокове трошкова горива повезане с ратом САД против Ирана.
“Пре годину дана, ништа од овога није било забрињавајуће”, каже он. “А то сада штети потрошачу”.
За америчког потрошача, реалност пада долара је најочигледнија током путовања у иностранство или приликом куповине директно од неког иностраног продавца.
Када се пређе граница с Мексиком, главном страном дестинацијом Американаца, долар је око 16% слабији у односу на пезос у поређењу са почетком 2025. Пад од око 10% до 17% забележен је и на другим местима, укључујући пад у односу на швајцарски франак, јужноафрички ранд, данску круну, шведску круну и евро.
Што се тиче робе увезене у САД, постоји утицај, али га је теже проценити. Многи економисти процењују да се у развијеним земљама попут САД само око 5% до 10% пада валуте преноси на потрошаче.
Али то је додатни стрес када су цене већ под утицајем других фактора.
Пример је кафа, једна од намирница која је доживела највећи раст цена у прошлој години. Бразил је највећи извор кафе за САД, а долар је пао за око 13% у односу на бразилски реал. Флуктуације валута могу јаче погодити економије у развоју и, док само делић промене може утицати на растућу цену кафе, делићи се гомилају. Цене кафе су порасле за скоро 19% у САД у прошлој години, према владиним подацима.
Вредност валута се стално мења и мада је долар недавно пао, приметно је да је достизао ниже нивое у одређеним периодима и током председничких мандата сваког од Трампових претходника, још од стварања индекса долара 1973. године, када је Ричард Никсон био на челу.
Кенет Рогоф, економиста Универзитета Харвард и бивши главни економиста Међународног монетарног фонда, каже да, иако су “многе политике које Трамп спроводи нека врста рака за долар”, он смагтра да је долар био предодређен да падне без обзира на то ко је на власти.
“Долар је био у растућем тренду 15 година”, рекао је он. “Тврдио бих да је долар и даље прецењен и да би током наредних можда пет или шест година могао пасти за 15%”, сматра Рогоф.
То за америчке потрошаче значи да ће цене робе вероватно расти, посебно због утицаја рата у Ирану на цене горива и то без обзира на вредност долара, очекује он.
