Европска унија настоји да додатно убрза депортацију миграната, иако је стопа повратка достигла највиши ниво у последњој деценији.
Према подацима, током 2025. године из ЕУ је враћено око 135.000 особа од више од 491.000 којима је наложено да напусте територију Уније, што представља стопу повратка од 28 одсто, значајно више у односу на 16 одсто из 2022. године. (Caliber.az)
Европски комесар за миграције Magnus Brunner истакао је да, упркос побољшању, резултати и даље нису довољни, те је позвао на хитно усвајање новог регулаторног оквира који би додатно пооштрио правила. (Caliber.az)
Предложене мере укључују строже обавезе за лица којима је наложено напуштање ЕУ, јачу координацију између држава чланица, као и могућност дужег задржавања у притвору пре депортације. Такође се разматра слање миграната у такозване „повратне центре“ ван територије Уније. (Caliber.az)
Ове иницијативе део су ширег заокрета европске миграционе политике ка строжим мерама, што је делом последица раста политичког притиска и јачања десничарских опција широм континента. (The Associated Press)
Ипак, критичари упозоравају да би нове мере могле угрозити права миграната и довести до спорних пракси, укључујући депортације у треће земље без јасних гаранција безбедности.
Упркос рекордној стопи депортација, Брисел очигледно сматра да постојећи систем није довољно ефикасан, што најављује још оштрију миграциону политику у наредном периоду.
