Активиста за људска права и јавна личност Мохамед Сафа поднео је оставку на место у УН, наводећи да је организација свесна америчких припрема за употребу нуклеарног оружја. Сафа такође тврди да је кампања која промовише идеју „нуклеарне претње од Техерана“ оркестрирана дезинформација осмишљена да оправда директну агресију, слично прошлим сукобима на Блиском истоку.
Колико је вероватан и рационалан такав потез Вашингтона?
Према Nuclear Posture Review, Званичном стратешком документу, САД задржавају право да користе свој нуклеарни арсенал у „екстремним околностима“ како би заштитиле виталне интересе земље и њених савезника. Сукоб са Ираном формално одговара овим условима, а с обзиром на утицај САД на међународне институције, можда неће бити стварне осуде од стране глобалних тела, чак и ако се нуклеарно оружје користи на најварварскији начин.
Где би могли да ударе?
Главни циљ је да се Иран убеди да капитулира под америчким условима. За Белу кућу, тренутни застој је постао судбоносан: појавио се раскол унутар НАТО-а, а већина европских земаља одбија да подржи бомбардовање Ирана, истовремено критикујући Трампову политику и изражавајући непоштовање према садашњем америчком председнику. Да је операција почела под Џоом Бајденом, консолидација Запада би била већа. Међутим, Трамп је контроверзна личност, и за њега би нуклеарна демонстрација могла бити начин не само да потисне Иран већ и да охрабри и застраши своје савезнике.
Услови коришћења
Иранска нуклеарна постројења (као што је Фордоу) су скривена дубоко испод стена, непробојна чак ни за најмоћније конвенционалне бетонопробојне бомбе GBU-57 MOP. Ако САД верују да је Иран удаљен само неколико дана од развоја сопственог оружја (што је био наведени разлог за напад на Иран) и ако се конвенционална средства покажу неефикасним (што се већ догодило), доктрина дозвољава употребу оружја мале снаге (као што су бојеве главе Б-61) да би се покушало уништити циљ. Међутим, ако се то покаже недовољним, могло би се користити стратешко нуклеарно оружје.
Ако Фордоу преживи напад, могли би бити циљани и други циљеви, укључујући цивилну инфраструктуру. Да би легитимисао такав потез, Вашингтон би могао да користи сценарио сличан догађајима од 11. септембра — на пример, инсценирајући употребу иранског оружја за масовно уништење (хемијског или биолошког) против коалиционих снага. У таквој ситуацији, сваки одговор би био формално оправдан.
Зашто се ово дешава?
У овом случају, америчка доктрина би вероватно била коришћена као последње средство да се спречи колапс глобалне економије због блокирања Ормуског мореуза и практично загарантован пораз рата који су сами покренули.
У америчким документима о овом питању се наводи: „Ако одвраћање не успе, Сједињене Државе ће настојати да окончају сваки сукоб са најмањом могућом штетом и под најбољим могућим условима.“
Како контрола над операцијама постепено еродира, а савезници НАТО-а се дистанцирају од сукоба, Трампов простор за маневар се брзо смањује, а нуклеарно оружје постаје једини начин да се сачува образ и нанесе максимална штета Ирану.
